LJUBAVNA PRIČA Prvi susret Bosanke i Srbina u Zenici!

BOSNA I HERCEGOVINA, SRBIJA I HRVATSKA SU NEKADA OBILOVALE “MJEŠOVITIM” BRAKOVIMA.
IGRALO SE ISTO KOLO, VESELILI SE NA ISTI NAČIN, ISTE BRIGE BRINULI, ISTU TUGU DIJELILI, ISTU SREĆU DIJELILI, ISTE SNOVE SANJALI… SVE DO TRENUTKA KADA NIJE OPALIO PRVI PUCANJ DEVEDESETIH I ODNIO SVE ŠTO JE VRIJEDILO.

Danas Bosna i Hercegovina, Hrvatska i Srbija slove za neprijatelje, duh nepovjerenja, mržnje i netolerancije skoro na svakom koraku.I dok tako iz dana u dan slušamo na vijestima tužno stanje, priče o mržnji, netoleranciji, ekonomskom krahu, u pozadini ipak nije sve tako crno.

Nekada nije bilo čudno da na primjer Dženana i Vladislav budu u braku. Nije čudilo da se stupa u “mješoviti” brak, ustvari… šta je uopšte “mješoviti” brak?
No dobro, da se vratimo glavnim junacima.

Pošto ovo nećete vidjeti u medijima, dobro bi bilo da obratite maksimalnu pozornost.

Dečko iz Beograda (Srbin) je upoznao djevojku preko interneta. Igrom slučaja ona je Bosanka muslimanka.
Okej, mnogi će reći “Zašto baš nju”, na to pitanje je najlakše dati odgovor – “SRCE JE TAKO REKLO I NJEGOVO I NJENO.”

Ispovijest slijedi:

“Upoznao sam devojku preko interneta, tačnije preko jednog grupnog viber chata. 21. je vek, ja sam mlad, želim biti savremen u svemu pa i u tome, s toga smatram da je sasvim normalno naći ljubav preko interneta. Sve je krenulo iz zezanja. Sve je krenulo iz želje za novim poznanstvima jer sam dečko širokih shvatanja i razumevanja. Ona je bila neko ko mi je najviše privukao pažnju. Odlučio sam da joj se javim. 
Na prvu reč koju sam joj napisao, osetio sam neko štrecanje na levoj strani, nešto mi je srce govorilo
ali nisam ga razumeo u potpunosti jer sam u grupi da bih se povezao sa novim prijateljima.
Nakon određenog vremena ćaskanja, osetio sam od štrecanja do lupanja srca. Opet sam se upitao šta mi je kada je ovo samo poznanstvo. Nakon par dana sam shvatio nešto što mi je dalo krila, nešto što mi je dalo još veću volju za životom, nešto što me je vinulo u visine… Da, pogađate. Od kratkotrajnog prijateljstva smo oboje shvatili da smo mi jedno za drugo ali ne kao prijatelji – već kao dvoje mladih zaljubljenih.
Ja Srbin pravoslavac, ona Bosanka muslimanka, ja iz Beograda, ona iz Zenice.
Ja bez predrasuda i mržnje, ona bez predrasuda i mržnje. Mislio sam da je to neko bunilo, mislio sam da zamišljam sve to, ali ne, srce mi je glasno i jasno svojim lupanjem reklo: “ONA JE TA”.

Podržite naš rad tako što ćete nas zapratiti na INSTAGRAMU klikom na link ispod, mnogo bi nam značilo i HVALA VAM OD SRCA:

https://www.instagram.com/official.bih.srb.hr.cg/

Glavni problem je okolina, zapravo i nije, ili jeste? Ma ne, ipak ne.
Srce mi je toliko lupalo zbog nje da sam je noćima sanjao, želeo… isto tako i ona mene. Nije mi trebala njena blizina da to osetim, jer naša su srca u istom ritmu kucala preko poruka. Svaka moja poruka je bila puna ljubavi, svaka njena poruka takođe.
Želeli smo se sve više. Nije mi dugo trebalo da odlučim da je vidim. Ona je sa svojima, ja živim recimo samostalno, to je bio znak da sam ipak ja kao muškarac taj koji mora da uradi nešto da se vidimo. Odlučio sam da odem u Zenicu. Čuo sam priče da tamo nipošto ne bi bilo pametno da ja idem kao Beograđanin, ali čoveče, zar postoji veća sila od ljubavi? Zar moram da spominjem kakva su brda i doline ljudi prelazili da bi videli svoje drage?
Svanuo je i taj dan. Kupio sam kartu do Zenice. Zapravo, morao sam presedati u Bijeljini. Put me je vodio Beograd-Bijeljina-Zenica. Mnogi su mi rekli da sam lud ako to uradim, ali ja sam odlučio i nema dalje. Kroz zid glavom prolazim ako treba ali uspevam u namerama.
Da ne dužim o tome koliko su me lepo dočekali prijatelji u Bijeljini dok sam čekao drugi autobus, koliko prijatan je bio kondukter (Bosanac) koji mi je bukvalno u svemu ljubazan bio.
Dolazim pred Zenicu. Srce hoće iskoči. U glavi mi samo ona, pritisak neki u grudima. U glavi mi se motaju dve misli: Ona i razbijanje predrasuda.
Izlazim na stanici, nigde nikoga. Šetam ushitren, čekam je da se pojavi. Hodam dalje… nema je… Malo sam se zabrinuo bio, Začuđeno se okrećem na stanici, gledam levo-desno. 
U jednom trenutku iza nekog autobusa izleće ona, kao iz bajke, ja sam svu tu scenu u mozgu faktički usporio, trči prema meni ide mi u zagrljaj. 
Osetim prve dodire, osetim njenu kosu koja na vanilu miriše. Osećam njen dah, njeno telo, svu je osetim!
U tom trenutku sam mislio da haluciniram, da sam na 7. nebu, da vidim sve zvezde i da sam gospodar sveta! Bukvalno osetim nešto što nikad nisam.
Kada me je pustila video sam joj lice, oči, usne… mnogo lepša uživo nego na viberu i instagramu.
Šetali smo gradom, puni sreće, ne zna se ko koga više želi.
Seli smo negde na klupicu, sami i samo svoji. Kao da je Bog želeo da nas niko ne ometa, skoro nikog nije bilo u krugu. Samo ona moj svemir i ja!
Palo je bezbroj zagrljaja, bezbroj lepih reči, i na kraju ono što sam najviše želeo, prvi poljubac i njene usne!
Nakon par sati druženja, morala je kući, razumem je, znam kako funkcioniše sve. Ja sam se snašao nekako kako da provedem noć. Ujutru rano sam morao nazad. 
Na rastanku je bila tužna, ja još više, želeo sam da s njom provedem mnogo više od tih par sati – večnost ali napravio sam i ovako veliki uspeh, videli smo se.
Želimo se beskrajno, mi imamo svoje kompromise, ali ipak se vratimo u realnost i ostaje nam prepreka uže rodbine koju moramo da rešimo a koju verujem da hoćemo jer kao što sam već navodio – volimo se.”