Porez na kič i šund u SFR Jugoslaviji! Evo ko je tada plaćao porez i do 96% od prihoda!

SFR Jugoslavija je vodila računa o kulturi, naročito o tome šta može a šta ne može u eter. Da li se pretjerivalo u tome? I te kako da!

Ne treba zaboraviti, a polako se uveliko zaboravlja, činjenicu da se u Jugoslaviji plaćao porez na šund i kič. Postojala je komisija koja je, prema određenim kriterijima, utvrđivala da li je nešto dobro ili ne.

Kič i šund je podrazumijevao muziku koja se odlikuje malograđanštinom, seljaklukom a moglo bi se reći i primitivnom pobudom u prosječnom čovjeku. Dosta ljudi bi se razilazilo u ovoj diskusiji, ali postavlja se pitanje zašto nešto, ako je kič i šund, ima milionski tiraž? Da li se takvim pristupom išlo do te mjere, da su svi ti, koji slušaju muziku, deklarisanu kao kič i šund, zapravo proglašavani primitivcima, malograđanima, seljacima (u pogrdnom obliku)?

Ono, o čemu se malo zna, jeste da je Južni vetar, čuvena grupa koja i danas postoji, plaćala i do 96% poreza državi, jer se njihova muzika klasifikovala kao kičeraj. Naravno, nisu svi plaćali toliki porez, ta cifra je varirala u zavisnosti od procjene Republičke komisije.

Zamislite onda koliko je Južni vetar zarađivao širom Jugoslavije, kada je bio u rentabilnoj mogućnosti da za sebe zadrži svega oko 4% od ukupnih prihoda.

Ko je još plaćao porez za kič i šund?

Navodno, plaćali su Lepa Brena i Slatki greh, Jurica Pađen, grupa “U škripcu” i drugi. Generalno, taj porez su plaćali svi oni koji su imali bilo kakvog dodira s umjetničkim stvaralaštvom a koje je Republička komisija smatrala kulturno nepotrebnim i primitivnim.

Treba li danas uvesti ovakav porez?