Šta je sve Tito posedovao od imovine i zašto naslednicima nije ostavio ništa? (VIDEO, FOTO)
On nije posedovao ličnu imovinu, kada su nekretnine u pitanju, pa svojim naslednicima nije ostavio ništa, pošto ništa nije formalno ni imao.
Proleće na Bledu. Leto na Brionima ili na jahtama duž primorja. Od jeseni u vili na Dedinju u Beogradu.
Ovako su, barem prema starim fotografijama i brojnim izveštajima, izgledala putovanja Josipa Broza Tita u njegovim rezidencijama i vilama, dok je gotovo 30 godina bio predsednik Jugoslavije.
A jednom je, ipak, svratio na ručak u svoju vilu na Zlatiboru, pisao je BBC na srpskom.
Na tom mestu sagradio se istoimeni komleks – „Titova vila Zlatibor”, koji vredi oko 15 miliona evra i koji je 2014. restitucijom vraćen starom vlasniku i prodat.
Ipak, to nije slučaj sa svom i brojnom imovinom Josipa Broza Tita ili barem onom koju je koristio, pa je pitanje nasleđivanja i dalje pod pravnim sporom.
Kao najjači simbol i vođa Tito je, podrazumeva se, bio i neprikosnoveni primer savršenog socijalističkog čoveka – objašnila je ranije za BBC na srpskom Ivana Pantelić, istoričarka Instituta za savremenu istoriju.
On nije posedovao ličnu imovinu, kada su nekretnine u pitanju, pa svojim naslednicima nije ostavio ništa, pošto ništa nije formalno ni imao.
Ne misle ipak svi naslednici tako, pa zašto je „sve bilo Brozovo i ništa nije bilo njegovo”, za BBC na srpskom objašnjavaju istoričari.
Pitanje Titove imovine, kao i njegove zaostavštine iznova se postavlja već 40 godina.
Od njegove smrti do danas svaka vest o novoj prodaji ili adaptaciji neke njegove vile ili jahte, vraća istoričare na raspravu – šta je sve zapravo bilo Titovo i zašto je sve to teško popisati.
Odgovor je dala istoričarka Ivana Pantelić objašnjavajući da su „sećanja građana na period socijalističke Jugoslavije i danas veoma živa i dinamična”.
„Susrešćemo se sa jednim prilično drugačijim društvenim poretkom i sistemom nego što je ovaj u kome danas svi živimo naše post jugoslovenske živote”, kaže Pantelić.
Josip Broz Tito bio je, doživotni i jedini predsednik SFR Jugoslavije, zemlje u kojoj je, čitav sistem i društvo koncentrisano na opšte, zajedničke vrednosti i postojanje društvene svojine.
To je bio sistem u kome je privatna svojina bila tek retka pojava.
U pitanju je bio veliki broj vila i poseda po čitavoj zemlji u kojima je on povremeno boravio, nekada ih koristeći za primanje stranih delegacija, a nekada u privatne svrhe – kaže istoričarka.
Jedna od najpoznatijih Titovih rezidencija nalazila se u nacionalnom parku Brioni, na jadranskom ostrvu Vanga u Hrvatskoj.
Do danas su neke vile iznajmljene, a pojedine, poput one na Zlatiboru, prodate ili vraćene prvobitnim vlasnicima.
Prva Titova kuća nakon što je došao na vlast jeste bila na Dedinju, u Užičkoj 15, koju su od Nemaca preuzeli partizani.
U njoj je Tito živeo od 1946. do 1979 godine, piše Balkan insajt.
Dobro poznat je i Beli dvor, koji je izgrađen 1937. godine, a pre toga je pripadao kraljevskoj porodici Karađorđević. Danas je u vlasništvu države, ali ga ova porodica koristi.
Tito je na Brione prvi put otišao 1947. godine, a Bela vila je postala njegov morski dom nekoliko godina kasnije.
Na moru je provodio nekoliko meseci svake godine.
Neke od vila su pretvorene u luksuzne apartmane, a neke su još u državnom vlasništvu.
Vila u Kumrovcu, gde je Tito rođen, danas je u vlasništvu Ministarstva državne imovine Hrvatske. Vilu Dalmacija u Splitu drži grad Split, a može da se iznajmi po visokoj ceni.
Reklamira se kao mesto na kojem je Vinston Čerčil sedeo pored Indire Gandi.
Na listi vila koje su smeštene u Hrvatskoj su još i dvorac Tikveš, koji je bio Titova lovačka rezidencija – oštećen je u ratu tokom devedesetih, a u vlasništvu je države.
Među mestima za lov, Tito je išao i u vilu u Bugojnu u Bosni i Hercegovini. Danas je napuštena. Ovo je, navodno, bilo mesto koje je Tito, pored Beograda i Briona, najviše voleo i gde je provodio najviše vremena, pisala je Slobodna Evropa.
Tu ga je posetio i predsednik Libije Muamer el Gadafi.
U Sloveniji je Tito koristio vilu na Bledu, a u Makedoniji u Ohridu. Oba objekta su dobile države u kojima se nalazi, a potomci Karađorđevića i dalje potražuju vilu na Bledu koja je bila njihovo predratno vlasništvo.
Tito je od 1950. do kraja 70-ih godina prošlog veka gradio i bunker u Konjicu, u kojem je 350 ljudi moglo da živi šest meseci u slučaju nuklearnog napada. On je danas u vlasništvu ministarstva odbrane BiH.
Turistička atrakcija od 2006. postala je i pećina u Drvaru u zapadnoj BiH, koja je bila baza tokom Drugog svetskog rata kada su nemačke snage pokušale da ga ubiju. Zbog odrona je tokom 2019. godine zatvorena.
U Crnoj Gori Tito je imao vilu Galeb u Igalu i vilu Lovćen u Bokokotorskom. Crna Gora je obe dala u zakup.
VIDEO:
Kurir.rs / BBC na srpskom