“ROBIJAŠKO ODJELJENJE” U jedinicu sam 1978. god. dobio momka koji je sa svojih 25 godina imao preko 7 godina zatvora. Uz njega dobijem još 12 sličnih!

1978. godine u moju je jedinicu stigao regrut koji se zvao Stojkov Sava a sa njim i njegov dosije, debeo ko ruka. Ni po jada za jednog Savu nego uz Savu meni dopadne ,,čast,, da dobijem još 12 takvih ljudi sa podebelim dosijeom.

Foto: ilustracija

Ne znam da li ste to znali ali mi smo komandiri morali voditi računa o tome da podjednako rasporedimo ljude po svim vodovima po stručnoj spremi, nacionalnosti, pa i ovakvom prošlosti. Razmišljao sam šta da uradim, ako ih podelim po odeljenjima svaki komandir odeljenja imaće ,,opoziciju,, u ovakvoj osobi, jer generalno to su bili ljudi koji nisu podnosili autoritet uniforme i norme zakona. Na kraju sam odlučio da ih stavim sve u jedno odeljenje pa ako bude problema biće problema sa tim jednim odeljenjem a ne svuda po četi. Mentalitet takvih ljudi odlično znam pošto i sam potičem iz kriminalnog kraja. Naime, svi oko mene bili su kriminalci samo sam ja uspeo da se otrgnem od tog načina života. Pošto ovo nije priča o meni nego o njima da nastavim. Odredio sam da ih stavim kod najboljeg komandira voda i dodelim im najboljeg desetara za komandira. Dođe dan kada mi se na vratima kancelarije pojavi mornar Stojkov… visok oko 180 cm, u ramenima preko metra, šake ko lopate. Vidi se jak čovek ko zemlja! Stao na okvir vrata i samo gleda u kancelariju , ali ne ulazi. Pozovem ga da uđe i on nesigurno i ogledajući se zakorači prema mom stolu. Ustanem, rukujem se sa njim i ponudim ga da sedne. Posluša on mene i započesmo naš prvi razgovor. Bilo je tih razgovora kasnije mnogo ali taj prvi bio je najvažniji. U njegovom dosijeu nema čega nije bilo: od teškog razbojništva, pljački, nanošenja teških telesnih povreda, džeparenja, krađa i sl. i 7 godina i 6 meseci odležanog zatvora sa samo 25 godina starosti! Uzeh ja njemu sve podatke i stvarno on mi u razgovoru iskreno sve reče šta je radio i kako je robijao pre armije. Iako su podaci koje sam dobijao o mornarima bili poverjive prirode nekako se vrlo brzo proneo glas kroz kasarnu da kod mene u jedinici ima ,,robijaško,, odeljenje. Međutim, ja sam se prema tim momcima ponašao kao i prema svima ostalima. Zahtevao od njih šta sam tražio da rade i drugi, ali sam sa njima provodio daleko više vremena. Tada je osnovna obuka u mornarici trajala 5 meseci i 22 dana a na prvi izlaz išlo se tek po davanju zakletve. Svakodnevno sam se informisao o tim ljudima kod komandira voda i komandira odeljenja i uglavnom su to bili uobičajeni izveštaji. Nakon mesec i po dana meni komandir tog ,,specijalnog,, odeljenja dođe i zatraži da popričamo. Naime, stavio je Savu na spisak za izlazak u grad ali je on izlaz odbio! Nisam tog trenutka reagovao nego sam ostavio da se to malo slegne, ali se već sutradan desio incident. Dva mornara su se pogurala u učionici i pri tom jedan je gurnuo drugog na Savu. Gurnuti mornar je prilikom pada pocepao novine koje je Savo tog trenutka čitao i pao. Savo je mirno i uredno složio poderane novine, podigao mornara koji je pao a onda i jednog i drugog ,,oduvao ,,šamarom, jednog na jedan a drugog na drugi kraj učione. Naravno, dežurni mi je ujutro podneo raport o tome i pozvao sam sva tri mornara na raport. Da ne dužim, opomenuo sam onu dvojcu koji su se pogurali a Savu sam ostavio da malo popričamo. Između ostaloga upitao sam ga zašto nije išao u grad a on mi je rekao da je i njemu kasarna prevelika sloboda i da ne zna šta bi radio u gradu i skim bi išao u grad! Na polasku kući, po završetku radnog vremena, ponovo sam naredio dežurnom čete da mi dovede Savu. Kada je došao dao sam mu dve dozvole za izlazak u grad jednu na njegovo ime i jednu bez upisanog imena. Rekao sam mu da upiše sam ime druga sa kojim će ići u grad ali da se vrate na vreme! Tada nije bilo mobilnih telefona, skajpa i fejsbuka pa sam navečer otišao ponovo u kasarnu, seo na prijavnicu i čekao povratak Save i njegovog druga. Došli su na vreme a najbolji drug mu je bio, naravno, iz njegovog specijalnog odeljenja također čovek koji je imao pozamašan dosije. Nisam dozvolio da me vide nego sam se zadovoljan vratio kući. Od tada s vremena na vreme davao sam Savi tako dve dozvole da izađe u grad, sve dok jednom nije zamolio da mu dam dozvolu za vikend! Upitao sam ga zašto mu to treba a on mi snebivajući se reče da mu dolazi devojka iz Beograda. Ta devojka je također bila sastavni deo njegovog dosijea i znao sam o kome se radi. Iako je do državne granice bilo samo oko 100km stisnuo sam zube i dao mu tu dozvolu. Iskreno, pribojavao sam se šta bi se sve moglo desiti, ali sam se i nadao da me neće izneveriti. Kada sam se pojavio u ponedeljak u kasarni, prvo mi je bilo da njega vidim i čujem od dežurnog da li je kasnio. Ne, naprotiv, sve je prošlo u najboljem redu. Za divno čudo i ostali momci koji su sa Savom delili kriminalnu prošlost bili su izuzetno korektni i dobri radnici i vojnici. Ostali mornari su ih sa izuzetnom pažnjom posmatrali ali moram reči i pomalo pribojavali. Posle onog gurkanja u učionici nastupio je period izuzetnog mira i harmonije tako da je u toj klasi raportna knjiga čete ostala PRAZNA! Pred prekomandu Savi sam ponudio da ostane kod mene u jedinici, ali me je on vrlo uljudno odbio i otišao je u prekomandu u Split. Nakon nešto više od dve godine šetao sam po trgu Bratstva i Jedinstva u Puli sa suprugom kada me neko viknu po imenu. Okrenuo sam se i iznenađen video da ispred mene stoji Sava sa devojkom. Zagrlili smo se samo tako i otišli svi na piće i …rastali. Godine 1982 ili 1983-će nisam baš siguran pročitah u novinama da je milicija u sprečavanju pljačke neke zlatarske radnje u Beogradu ubila poznati kriminalni par,mladića i devojku. Bio je to Sava Stojkov i njegova devojka.

Drug Vedo Šolak