Fiskultura u JNA. Ispovijesti drugova o fiskulturi. “1, 2, 3, 4, 2, 2, 3, 4…” (FOTO)

Fiskultura u JNA radila se odmah posle ustajanja vojnika a tek posle fiskulture išlo se na doručak.
Ovo je logičan sled jutarnjih aktivnosti jer najbolje je vežbanje na “prazan stomak”. Ovo nije izmislila “budala” već neko ko je razmišljao i brinuo o vojsci.

Reorganizacijom JNA u VJ promenjen je i raspored dnevnog vremena – ustajanje, doručak, smotra pa fiskultura.
Najveći razlog ovoj izmeni leži u tome što je 1992 izvršen masovni prijem vojnika po ugovoru (VPU).
E sad, da bi VPU bio u pravom smislu vojnik, on je morao da radi vežbe kao i redovan vojnik. Zbog toga je promenjen je raspored dnevnog vremena i uvedena fiskuktura za profesionalni sastav prvenstveno za VPU.

Čim je uvedena fiskultura za VPU automatski je ona važila i za profesionalne starešine jer zašto da oni bože mili sede po kancelarijama i piju kafu a VPU se znoje i valjaju po pisti.
U zavisnosti od jedinice do jedinice, negde je celokupan profesionalni sastav radio fiskulturu ali bilo je jedinica gde su uvek pojedinci ili većina “vatala krivinu”.

Zanimljivo je napomenuti da profesionalne starešine JNA nikada nisu radile jutarnje vežbe izuzev časova fizičke obuke u sklopu planiranog rasporeda obuke i rada i to samo starešina izvođač obuke zajedno sa vojskom.
Sve i da su hteli, nisu mogli jer ustajanje vojnika bilo je u 5:30 a jutarnje vežbanje je počinjalo čini mi se oko 5:45.
Radno vreme starešina počinjalo je u 6:30.
U to vreme vojska je uglavnom bila na doručku.

Drug Jure Kranjc:

“Fiskulturu sam radio 90 dana, na obuci. Mjesec dana sam bio na straži onda prekomanda albanska granica i otad više fiskulture nije bilo. Mi smo svaki dan bili na rejonu i prešli od 2,5 km, znači do kamena pa natrag 5 km a najdalji kamen bio oko 7 km, možda i više, znači 14 km tamo i natrag. I to ti je to. Pozdrav za sve bivše vojnike JNA a naročito za graničare.”

Drug Dejan Nikić:

“Mi smo fiskulturu počinjali u 05:15h, u Tuzli”.