ANEGDOTA IZ JNA “Imali smo u četi blizance. Totalno različiti. Kada ih je oficir vidio, rekao je nešto što nas je sve nasmejalo.”
U četi smo imali dva blizanca. Obojica sasvim ok momci, iz gradske sredine, upisali fakultet, dobri drugari ALI TOTALNO RAZLIČITI jedan od drugog, kako u fizičkom pogledu-jedan nižeg rasta, crnimanjast, drugi visok svetlosmeđ a tako i po karakteru, jedan sav uvek u pokretu, sav živahan, drugi tih i miran.
foto: ilustracija
Čak su se više družili sa svima nama, delili sve nego njih dvojica međusobno.Nije bilo među njima dvojicom neke netrpeljivosti, rivalstva, daleko od toga, voleli su se bratski,pomagali ali opet svako je išao na svoju stranu i čini mi se više družili sa svakim od nas, izlazili u grad, nego međusobno.
U kasarnu nam ponekad dolazili oficiri sa visokim činovima iz komande grada da bi nam držali predavanja iz političke nastave, o moralu vojnika i sl.
Jednom takvom prilikom nam jedan od predavača iz komande grada na nekom predavanju u vojničkom klubu o međuljudskim odnosima u vojsci nam pričao između ostalog o međusobnoj uskoj povezanosti blizanaca i kako se oni ne trebaju razdvajati jer su biološki vezani jedan za drugog tokom celog života pa da to starešine imaju u vidu jer je svako razdvajanje bolno za njih, i kako blizanci uvek osečaju i saučestvuju jedan sa drugim i pita “JEL IMATE VI BLIZANCE?”
-“IMAMO”, povikasmo mi.
-“DA IH VIDIM, NEK USTANU”, kaže predavač.
I ova dvojica, a svaki od njih sedeo na sasvim različitim krajevima sale vojničkog kluba, ustadoše.
Predavač sa bine opet kaže, pa gde su vam ti blizanci.
Mi u glas : “PA EVO IH”
Predavač:”PA ŠTO NE USTANU?”
Ova dvojica u glas : “PA USTALI SMO.”
Oficir predavač sa nevericom pogleda u jednog na jednom kraju sale, pa u drugog na sasvim drugom kraju sale pa reče :” Au pa vi mora da niste iz iste sperme “