Zašto nam nije problem da osudimo nečiji zločin u miru a veliki problem da osudimo zločin u ratu?

Balkanska logika nikada nije bila jača strana samih Balkanaca. Balkanci potežu brojne nelogične poteze zbog kojih ponekad ni oni sami ne mogu vjeruju šta rade.

Slagali se mi ili ne, naš život na Balkanu se danas temelji na lažima, prevarama, manipulacijama. Uporno ćutimo, uporno se pravimo ludi i uporno negiramo ono što ne bi smjeli.

Rat je definitivno unazadio Balkan. Ne samo onaj iz 90ih, nego i oni brojni prije njega. Kao i skoro svaki rat, i ovaj prethodni je bio dosta nepravedan, nelogičan i krvav.

Da li se ikada iko zapita jednu važnu stvar a koja je itekako bitna za pomirenje na Balkanu…

Primjer. Mir je. Nema oružanih sukoba. Desi se jedan nesretan slučaj. Neki ludak NAŠE NACIONALNOSTI uzme pušku pobije svoje komšije, njih 5-6 ili eventualno siluje neke žene… Njega će da osude svi, bez obzira na naciju jer je učinio teško krivično djelo.

Postavlja se logično pitanje, zašto je problem da osudimo i (“naše”) zločince u ratu?

U ratu ko ubije nekoga NEVINOG je jednako kao da ga je ubio i u miru. Nikakve razlike nema. Upravo negiranja te vrste, kod svih naroda u bivšoj Jugoslaviji su zapravo ključ neslaganja i ključ sukoba nacionalnih interesa koji traju od rata.

Razmislite o tome.