VEROVALI ILI NE! Milivoje je bio ČETNIK, pa USTAŠA, pa PARTIZAN. Njegova ratna priča je najneverovatnija koju ste čuli!

Kada je u junu 1941. godine počela nemačka invazija na Sovjetski Savez, Boroša je poslat u Nemačku na školovanje. Rekli su im, kaže, da se hrvatski vojnici moraju odužiti Nemačkoj što im je dala državu, ali on se s time nije slagao.

O svom učestvovanju u u Drugom svetskom ratu priča toliko živopisno kao da se juče dogodio. Kako i ne bi kada je vojna priča koju je danas 97-godišnji Milivoj Boroša doživeo 40-ih godina prošlog veka dostojna najboljih i najnapetijih ratnih filmova.



Podržite naš rad tako što ćete nas zapratiti na INSTAGRAMU klikom na link ispod, mnogo bi nam značilo i HVALA VAM OD SRCA:

https://www.instagram.com/official.bih.srb.hr.cg/



Ako želite da čujete sve detalje, slušćete priču danima – napominje ovaj vojni pukovnik u penziji koji je bio u vojsci Kraljevine Jugoslavije, pa u snagama NDH, zatim u Jugoslavenskom odredu Sovjetskog Saveza i na kraju ponovno u vojsci Jugoslavije. A sve je počelo u Kumboru u Boki kotorskoj.

Boroša se kao aviomehaničar pridružio tamošnjoj bazi hidroavijacije Kraljevine Jugoslavije samo nedelju dana pre početka II. svetskog rata. Kada je Jugoslavija kapitulirala 17. aprila 1941., nakon samo deset dana ratovanja, zapovednik je sve pozvao da se predaju italijanskim snagama.

– Bio sam najmlađi u bazi, a jedini sam se ja tome usprotivio. Ni danas mi nije jasno kako su svi samo prihvatili kapitulaciju. Rat je tek počinjao, a mi smo se već predali – kaže Milivoj Boroša i, prisećajući se detalja, dodaje kako nije mogao učiniti ništa drugo nego uništiti instrumente na hidroavionu koji je popravljao. Izbušio je tankove s benzinom kako bi avioni barem bili neispravni kada je već morao da ih preda Italjanima.

Iako je u tom trenutku mislio da je rat za njega gotov, pokazalo se da je veoma pogrešio. Njegova priča je tu tek počela, a ispričao nam ju je u Domu za starije osobe na Trešnjevci, gde danas živi. Uz njegove priče se dobije osećaj kao da su 40-e.

Mesto radnje je ipak isto – Zagreb. U rodni grad se Milivoj Boroša vratio nakon predaje Italijanima, a kada je došao kući, već ga je čekao poziv za vojsku. Već je, naime, počela mobilizacija za vojsku Nezavisne Države Hrvatske.

– O ustašama nisam znao puno, osim da su povezani s terorizmom. Stoga se od početka nisam slagao s njihovom politikom – govori ovaj rođeni Zagrepčanin, koji se ipak pridružio vojsci NDH. U to vreme je, ističe, jako opasno bilo ne odazvati se pozivu i postati dezerter, pa je bilo jako puno prisilnih regrutacija.

– Kad sam se pridružio avijaciji NDH i došao u vazduhoplovnu bazu u Zagreb, odmah sam video da postoje dve grupe vojnika. Jedni su podržavali novi režim, a drugi su protiv svoje volje bili u toj vojsci, poput mene – govori Boroša i otkriva kako su on i njegovi saborci koji nisu podržavali NDH među sobom koristili pozdrav “Za slom spremni“.



(espreso.rs)

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *