Kada je VRS ušla u ovo selo 1992. i vidjela slogu Bošnjaka i Srba, rekli su im “niti ste vi Srbi, niti ste vi Bošnjaci” i nastavili dalje. (FOTO, VIDEO)
Kada je početkom rata vojska Republike Srpske ušla u selo, vojnicima je bilo teško da poveruju da su i u novonastalim okolnostima Baljvinci nastavili da žive u slozi i zajedno, a ne samo jedni kraj drugih.
O tome govori priča koju zna nekoliko meštana, a do detalja je priča Jovo Marjanović.
Srpski starešina je, želeći da proveri istinitost onoga što je čuo, pitao da li neko iz bošnjačkog dela sela sme da ode u srpsku kuću i pokuca na vrata, počinje priču ovaj penzioner.
„Javi se jedan Šaban i kaže im `smem ja, što ne bih`.
„Ode kod njegovog komšije Stojana i zove ga ispred vrata, a ovaj mu iz štale viče `gde si, Šabane, ajde ti u kuću dok ja namirim krave, rakija ti je na stolu, sedite, sipajte i pijte`.
„Srpski general kad je to video kaže: `niste vi Srbi, niti su oni muslimani` i ode”, kroz smeh priča Jovo.
Između juna i oktobra 1992. godine, vojska Republike Srpske sprovela je Operaciju „Vrbas”, kada je učvrstila kontrolu nad ovim delom teritorije Bosne i Hercegovine, a neki od najžešćih sukoba vođeni su u Jajcu.
Iako u Baljvinama nije bilo sukoba, za meštane je tada počela borba sa glađu, koja je trajala do kraja rata, a jasno je se seća 74-godišnji Ramo Zahirović.
„Kolika je god Jugoslavija, ovo ne bi našao”, prvo je što kaže Ramo na zapažanje da Bošnjaci i Srbi žive u slozi i zajedništvu.
Tako je bilo i pred 30 godina, kada ni rat nije uspeo da prekine niti koje vezuju meštane, dodaje on.
„Bila je borba za preživljavanje, samo hrane da imaš, ali smo se pomagali i uspeli da preživimo”, objašnjava.
Dok se pridržava za štap, „Staran”, kako ga zbog godina u šali zovu komšije, priseća se komšije Jovana i njegove velikodušnosti tokom rata, kada je brinuo da „niko u selu ne bude gladan”.
„Išao je po selu, od kuće do kuće, i pitao `ko je taj što nema da jede, da mu dam hrane`.
„Svi su ćutali, a možda su samo dve kuće imale šta da jedu, ostale je bilo sramota da kažu”, priča Ramo.
ČUVALI SE U DOBRU I ZLU
Bošnjaci su tokom rata u selu imali radnu obavezu, koju su uglavnom ispunjavali na njivama njihovih srpskih komšija, a Zahirović je to činio na Jovanovom imanju.
„Mi smo kod njih radili, oni nas plate, davali su nam kafu i brašno, iako nisu morali.
„I kad je bio naš praznik, Jovan je zaklao ovna i napravio večeru za sve nas”, prepričava 74-godišnji Baljvinac.
Prijateljstvo meštana ni 30 godina kasnije ne remeti različito poreklo ili vera, tvrdi Ramo.
„Isto živimo i danas, Srbi dolaze ovde kod nas, kupuju u prodavnici, sednu da popiju, popričaju, družimo se”, dodaje ovaj penzioner.
Nešto stariji Ševko Čaušević ispričao je još jednu anegdotu koja dokazuje da ratni vihor nije odneo solidarnost iz ovih krajeva početkom 1990-ih.
U selu je tada bilo nekoliko prodavnica, ali ne i osnovnih namirnica, a najteže je bilo doći do brašna, napominje on.
„Bila je jedna žena koja je držala prodavnicu i išla je u Banja Luku da nabavi brašno za celo selo, a posle više od dvadeset dana je uspela da ga nađe.
„Kad je došla sa brašnom, vojnici joj kažu da danas ima za Srbe, a sutra za Bošnjake”, priseća se događaja iz rata Čaušević.
Međutim, trgovkinja nije pristajala na takve uslove, dodaje Ševko.
„Kaže ona njima `nemojte da me sramotite, to su sve moje mušterije, i Srbi i Bošnjaci`.
„`Ako ima, onda ima za sve ili neće biti ni za koga`”, prepričava 80-godišnji Baljvinac.
VIDEO: