U JNA smo imali Mađara, Ištvana. Nije mogao da prati političku nastavu jer nije znao srpskohrvatski. Onda su mu dali da radi…

Anegdota iz Maribora, VP 8164/10-2:

Setio sam se jednog vojnika po imenu Ferenc Ištvan, Mađar po nacionalnosti, rođen negde u Vojvodini, koji je živeo u Nemačkoj u gradu Rosenheim. Nije znao ništa od srpskohrvatskog jezika (službenog jezika u JNA), ni “Dobar dan”. Tako se prvih dana istakao jer je stajao sam, dok se nije spojio sa jednim “domaćim” Mađarom i tek onda imao sa kim da razgovara.

Počela strojeva obuka, uči se kako se obraća i predstavlja. On je savršeno naučio sve napamet: “druže vojniče, druže razvodniče, druže desetaru, druže vodniče” i tako dalje. To smo svi vežbali obraćajući se jedan drugome, sve dok gore potpisani nije naučio da se obraća sa “Druže generale”. Kad je to čuo kapetan koji se slučajno pojavio iza njega, “General” je dobio redarstvo u WC.

Posle toga, Ferenc Istvan polako je naučio osnove jezika i sebe se dobro snalazio u gradu (2/3 stanovništva Maribora govori nemacki), ali političku nastavu nije mogao da razume i prati, jer je odrastao u potpuno drugačijem sistemu. Jednom nam je kapetan bataljona Ik Sakoti lično držao predavanje i pitao ga da nabroji tekovine naše revolucije. Ferenc je ustao i hladnokrvno odgovorio:
“Druže Kapetane, vojnik Ferenc Ištvan, ja sam Mađar i živim u Nemačkoj”. Kapetan bataljona je bio iznenađen tim odgovorom i rekao mu da to shvata, ali da bi morao znati takve stvari. Ferenc je odgovorio: “Ja sam Mađar i živim u Nemačkoj, ne znam KOVINE i tačka!!!”. Svi smo se nasmijali, uključujući i kapetana.

Nakon obuke, Ferenc Ištvan je radio u Domu JNA, jer je znao strane jezike. Verovatno nisu znali šta da rade sa njim, nije koristio odmor jer nije imao gde da ode u SFRJ, skinuo se ranije zbog toga. Tada smo se pozdravili, pošto sam se zatekao u Domu JNA tog dana, i kao po običaju , nikada se više nismo sreli u ovom životu…

Drug Dragan Todorović

Foto: ilustracija