Koliki je bio spoljni dug SFR Jugoslavije pred raspad?

Eskalacija dugoročnog zaduženja SFRJ nastala je naročito između 1975. i 1980. godine, kada je sa oko šest milijardi dug porastao na oko 16 milijardi američkih dolara. Platni problemi prema inostranstvu nastali su 1987, mada je Jugoslavija za razliku od mnogih dužnika na vreme ispunjavala svoje spoljne obaveze.

Prema podacima NBJ, spoljni dugovi Jugoslavije su na kraju 1987. iznosili 21,3 milijarde dolara. Ako se od tog iznosa odbiju potraživanja, uglavnom od zemalja u razvoju, od oko 3,8 milijardi dolara, prečiste klirinška potraživanja i dugovanja, jugoslovenski neto dug je tada iznosio 17,5 milijardi dolara.

Uoči secesije pojedinih republika i dezintegracije SFRJ, spoljni dug (glavnica bez kamate) prema konvertibilnom valutnom području iznosio je na kraju 1991. godine više od 15 milijardi dolara (od čega je federacija bila garant za oko 11 milijardi). Raspored dugovanja je bio sledeći (u milijardama USD): Slovenija 1,7, BiH 1,5, Crna Gora 0,6, Hrvatska 2,7, Makedonija 0,7, Srbija 4,8 i federacija 3,1. Međunarodnim finansijskim institucijama dugovali smo oko tri milijarde dolara, komercijalnim bankama (Londonskom klubu) 4,4 i vladama zapadnih zemalja (članicama Pariskog kluba) oko 6,5 milijardi dolara.

Države nastale posle raspada SFRJ danas imaju ukupan spoljni dug od oko 145 milijardi američkih dolara (oko 133 milijarde evra), što je devet puta više nego krajem 1991.

Smatra se da je problem država bivše Jugoslavije rast privrede koji se zasniva na domaćoj potrošnji, što u nedostatku sopstvene konkurentne proizvodnje dovodi do porasta uvoza i deficita platnog bilansa, koji se finansira novim zaduživanjem. Hrvatska, Slovenija i Srbija imaju danas pojedinačno veći spoljni dug, nego što je bio za celu SFRJ. Raspadom Jugoslavije sve republike (države)koje su bile u njenom sastavu izgubile su značajnu ekonomsku bazu, veliko tržište, kadrovski potencijal, a rat devedesetih godina mnogima je razorio privredu i oslabio ekonomsku moć. Kao rezultat toga došlo je do nekontrolisanog rasta uvoza, javne potrošnje, spoljnotrgovinskog deficita, a bez rasta proizvodnje i produktivnosti.

Ako se po kriterijumima međunarodnih finansijskih institucija, zemlja smatra visoko zaduženom kada je odnos njenog spoljnog dugovanja i BDP prešao 80 odsto, onda su Crna Gora, Hrvatska, Slovenija i Srbija visoko zadužene zemlje.

Najzaduženija zemlja bivše Jugoslavije je Hrvatska, zatim slede Slovenija, Srbija, Makedonija a na začelju liste su Bosna i Hercegovina i Crna Gora. Spoljni dug svih šest država u poslednjih pet-šest godina zabeležio je veliki rast.

Stručnjaci se slažu da donekle samo Slovenija i Hrvatska kao punopravne članice EU, koje imaju neku sigurnost, mogu dozvoliti sebi toliki dug u odnosu na BDP, jer u slučaju problema u otplati svojih obaveza, to jest kredita, mogu očekivati pomoć EU, koja je u sličnim situacijama već intervenisala (u Grčkoj, Irskoj, Portugalu, Kipru, Španiji i dr.) ,što ne bi bio slučaj sa ostalim zemljama bivše Jugoslavije.

Naučni savetnik, redovni član NDES

politika.rs