Ko je nama, Bošnjacima, podmetnuo laž i narativ da hoćemo islamsku Bosnu?

To nijedan, iole racionalan Bošnjak, ne želi a evo i zašto…

Često puta čitam prepucavanja dokonih ljudi koji jedva čekaju da nekog napadnu sa salvom uvreda. To su dežurni “tastatura ratnici” koji da iole pameti imaju ne bi radili to što rade. Ali dobro, da krenem od suštine. Moja Bosna i Hercegovina je ona koja koja poštuje i njeguje različitosti i vrijednosti. U društvu postoji nekakav narativ, od strane neke grupe ljudi koji govore kako muslimani u Bosni teže ka islamskom unitarizmu. Hajde da ste išta drugo rekli, nego ste totalno izvratili realnost.

Foto: ilustracija

Prvo, ogromna većina Bošnjaka, muslimana, čak i da može to da uradi, ne bi glasala za šerijatsku iliti islamsku Bosnu zato što, da se ne lažemo, ni mi sami ne praktikujemo islam na tom nivou. Šerijat ima stroga pravila ponašanja i da budem načisto, ne poznajem nijednog Bošnjaka koji je u potpunosti u šerijatu. Nemojte samo da mi spominjete one koji tobože sprovode šerijat u svojoj porodici a druge i drugačije nazivaju pogrdnim imenima – kjafirima s ciljem da ih obezvrijede i slično tome. Nemojte mi samo takvih muslimana, života vam. Allah je u Kur’anu zabranio alkohol, kocku, ružno ponašanje, ovisnost… Pa, koliko muslimana u Bosni danas pije alkohol, ide u kockarnice, koristi duvan (koji izaziva ovisnost)? Moram napomenuti – čast izuzecima.

Allah nas upućuje da udjeljujemo sadaku i zekat, da ne dozvolimo da nam komšija bude gladan, pa koliko nas to čini? Dragi sugrađani Srbi, Hrvati, Romi, Židovi, religiozni i nereligiozni, ovakvi i onakvi, Bošnjaci u Bosni neće da nameću šerijat nikome od vas, niti hoće a sve i da mogu, ne bi to uradili. U Bosni je, da se ne lažemo, svako musliman onoliko koliko želi, svako pravoslavac onoliko koliko želi, svako katolik onoliko koliko želi, tu nema dileme, nema mjesta panici. Ne znam ko je, ali neko je s lošom i veoma prljavom namjerom nametnuo tu priču, da izaziva nepotreban bijes i nepotreban otpor u našim sugrađanima Hrvatima, Srbima.

Zašto sam ovo napisao?

Pa da raščistim neke stvari koje nas koče. Neću takvu podvalu da imam u državi. Jednostavno čistim svoje dvorište a isto tako se nadam da će neko i od naših sugrađana Hrvata i Srba iznijeti svoje mišljenje i demantovati neke zle namjere od onih koji žele u beskonačnosti da svađaju nas u našoj Bosni. Bosna, haveru moj, nije ništa više moja nego što je nekoga Srbina ili Hrvata čiji preci tu žive decenijama, pa možda i stotinama godina. Nijednom Srbinu u Bosni ne smije niko da brani njegova nacionalna i vjerska ubjeđenja, nijednom Hrvatu u Bosni ne smije da brani njegova nacionalna i vjerska ubjeđenja. To su naši prijatelji, komšije, rodbina… Zajedno se rađamo i zajedno umiremo. Rimokatolička crkva i Srpska pravoslavna crkva su institucije koje i mi muslimani trebamo poštovati ali isto tako se nadam da i Hrvati i Srbi poštuju našu Islamsku zajednicu u BiH. Ne očekujem da je vole, možda ne bi ni bilo normalno da je vole, ali poštovati, poštovati različitost znači da si čovjek, da imaš dušu. Kada stvari postavimo kakve jesu i na svoje mjesto, te sklonimo laži i propagandu sa puta, možda i bude nade za nas. Od mene toliko.

Sve vas pozdravlja Ismar sa Čaršije.