Evo kako smo bili kažnjeni u JNA zbog druga Jeftića jer je u Domu kulture u Modriči plesao s devojkama a bio je i oženjen.

6. februara 1960. godine sam napustio, odnosno odslužio vojni rok u kasarni JNA u Modriči. To je bio dan kada sam istovremeno bio tužan i radostan. Tužan zbog rastanka sa svojim drugovima, a povratak kući i susret sa starim prijateljima, znate kako to izgleda. Ukoliko ima prostora, želeo bih da istaknem jedno od mnogih iskustava koje većina vas ima tokom služenja vojnog roka, a koje se posebno urezalo u moje sećanje.

Foto: ilustracija

U mojoj jedinici, u Tehničkom vodu, među ostalim drugovima, bio je jedan veoma lep, zabavan i drag prijatelj. Mislim da se zvao Jevtić ili Jeftić, a mi smo ga zvali Sarajlica jer je bio iz Sarajeva. Njegova lepota i šarm su ga često dovodili u iskušenje prilikom izlazaka u grad, jer je bio opsedan devojkama iz Modriče, pa je često pravio probleme, kasnio u kasarnu, preskakao ogradu i tako dalje. Sve to nas je jednom prilikom dovelo u situaciju da dobijemo uzbunu usred noći, po snežnoj mećavi, i da izvodimo taktičku obuku na prostoru koji se tada zvao “Pustara”, po naredbi i pod nadzorom komandanta kasarne, majora Kokeze. Pored toga, ja sam bio kažnjen zatvorom jer, kao pomoćnik dežurnog oficira, nisam prijavio da nedostaje Sarajlica. Major Kokeza ga je pronašao pijanog u Domu kulture, kako pleše sa devojkama, i kada ga je upitao da se vrati u kasarnu, on je odgovorio da neće ići bez policije. To je izazvalo revolt kod komandanta, zbog čega se sve ovo što sam opisao dogodilo. Ujutro ga je izveo pred stroj, malo iskarikirano opisao, i cela vojska se nasmejala na njegov izgled u tom trenutku. Kažnjen je sa deset dana produžetka vojnog roka, a što je bilo još gore, pošto je bio oženjen, njegova žena je saznala za taj slučaj i nije mu poslala civilnu odeću do poslednjeg dana, što ga je veoma pogodilo. Taj njegov osećaj, koji smo i mi preživeli, zasenio je sve ono što se pre toga dogodilo.

Hvala vam što ste mi pružili priliku da podelim ovo sećanje s vama. Želim vam da se zahvalim na svim trenucima koje smo zajedno proveli tokom vojnog roka. Bez obzira na sve poteškoće i izazove, stvorili smo nezaboravne uspomene i izgradili snažno prijateljstvo. Iako je ta epizoda u mom životu već davno prošla, osećaj zajedništva i podrške koji smo delili ostaje prisutan.

Nadam se da su vam prošle godine donosile radost i uspeh. Svi mi prolazimo kroz različite faze života, ali se nadam da smo se svi uspešno prilagodili i nastavili napredovati u svojim životima. Ukoliko se ikada nađete u blizini Modriče, bilo bi divno ponovo se okupiti i podsetiti se starih vremena.

Još jednom, hvala vam na divnom prijateljstvu koje smo izgradili tokom vojnog roka. Neka vam život donese mnogo sreće, zdravlja i uspeha u svim vašim budućim poduhvatima.

Drug Spasoja Ćulum