Drug Tito je kumovao svakom devetom detetu u porodici. Evo priče o tome kako je Tito došao u ivanjičko selo Kovilje.
Mnogi raspravljaju o nasleđu doživotnog predsednika Jugoslavije u vreme kada je zemlja cvetala ili kada je došlo do raspada SFRJ. Bez obzira na te kontroverze, činjenica je da je tadašnji lider bio kum svakom devetom detetu u porodici.
Ovo kumstvo seže sve do 1972. godine, kada je Marija, deveto dete porodice Bojović iz ivanjičkog sela Kovilje, došla na svet.
Hranislav, Marijin brat, svedoči o tim vremenima i trenutnim prilikama u razgovoru za Infoligu. On i dalje živi i radi u svom rodnom selu.
“Bio nam je ponos biti poznati kao Titovi kumovi, a uz to smo uživali u privilegijama. Biti kum od strane predsednika moćne Jugoslavije nije mala stvar. Kada se Marija rodila, došli su predstavnici Mesne kancelarije, Savatije Vujović i poslanik Vučić Veličković, koji su nam saopštili da su poslati od strane Tita da budu kumovi naše najmlađe sestre. Iako smo Tita poznavali samo sa slika, to je za nas bila velika čast. Iako je bilo teško u to vreme, ljudi su se poštovali”, priča Hranislav.
Osim što su bili kumovi, deca porodice Bojović su dobila školske stipendije od Tita, a oslobođeni su plaćanja poreza na zemlju.
“To nam je mnogo značilo, posebno što smo bili sirotinja. Sećam se očeve zahvalnosti. Devetoro nas je tek stupilo u život, a već smo osetili izazove. Stipendija nam je omogućila školovanje, a Tito je bio naša svetinja. Svi su nam zavideli na tom kumstvu”, dodaje Hranislav.
Iako je bilo teško tada, Hranislav smatra da su sadašnji međuljudski odnosi još izazovniji, posebno za mlade generacije.
“Ne znam šta se desilo s poštovanjem, ljubavlju, hrabrošću i ponosom. Moja majka je u siromaštvu rodila devetoro dece na kućnom pragu. Danas je teže, čini mi se. Sve je manje dece, manje učenika u školi. Ne vidim da će budućnost biti bolja. Kovilje održava manastir, časne sestre i starosedeoci”, zaključuje Hranislav.
I danas, porodica Bojović se seća starih vremena s osmehom, a svaki poklon od kuma Tita koji je stigao u udaljeno ivanjičko selo brižljivo čuva u svojoj memoriji.