Dragana iz Srbije posjetila Dubrovnik, Zagreb, Mostar, Trebinje i Sarajevo. “Pokušala sam da bar u očima Hrvata i Bosanaca vidim mržnju, međutim…”

Dragana je na svom fejsbuk profilu napisala status o svojoj posjeti Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini. Kako je navela, nije joj prvi put da ide tamo, ali je svejedno odlučila da podijeli svoje utiske koje je tamo stekla.

Foto: ilustracija

Koliko zapravo propaganda igra ulogu, potrudila se Dragana da objasni.

“Bila sam prošle godine u Hrvatskoj, bila sam ove godine u Bosni i da naglasim da mi to nije bio prvi put. Sad bih trebala neki svoj siže utisaka da navedem. Ako uzmem u obzir čoveka iz Srbije koji nikad nije bio ni u Hrvatskoj a ni Bosni onda će najverovatnije imati iskrivljenu sliku stanja u kome se nalazimo. Verovatno taj čovek ima pojam o tome da je stanje haotično i da samo ako pomoli nogu na tlo jedne ili druge zemlje da će biti linčovan (u najmanju ruku!). U Dubrovniku nisam sekunde imala osećaj da sam nepoželjna a govorila sam ekavski.

Za sve što sam u Dubrovniku pitala ljudi su mi odgovorili krajnje ljubazno.Kada sam sela u kafić da popijem piće pričala sam s majkom na viber, sve uredno na ekavici i nisam osetila neki loš vajb zbog toga. Nakratko sam se zadržala i u Zagrebu ali da ne dužim, utisci su identični kao u Dubrovniku. Ove godine sam posetila Bosnu a inače par godina nisam išla tamo.

Obišla sam Trebinje, Mostar i Sarajevo. U svakom mestu sam noćila. Evo, ne znam da li je do mene ili do drugih ali za sve što mi je trebalo meni su Bosanci krajnje gostoprimljivo izlazili u susret. Niko mi nije psovao srpsku majku, Srbiju, poreklo i slično. Trudila sam se da u očima i Bosanaca a i Hrvata probam da bar iz očiju vidim neki oblik mržnje, neki oblik netrpeljivosti, ali bezuspešno. Namerno sam se ponašala onako kako se ponašam. Dakle ne da sam provocirala nešto, nego sam samo bila to što jesam. Nisam htela da krijem moju ekavicu, moj krstić oko vrata, moju brojanicu… Opet kažem, to nije provokacija, to je samo ono što sam ja i što je moja svakodnevnica.

Samo sam htela da vidim da li bih bila diskriminisana ili vređana zbog toga što jesam. Međutim, ne. I na kraju se pitam u čemu je problem? Da li je do mene, da li je do drugih? Da li sam ja možda nenormalna što sam se u Dubrovniku, Trebinju, Sarajevu, Zagrebu i Mostaru osećala slobodno i kao kod kuće? Onda shvatim koliko se preko društvenih mreža šire laži i propaganda i to odlično rade samo da nas što više svađaju. Ja drugo objašnjenje nemam! I što bi Konstaktra na kraju rekla “I šta ćemo sad?”.”