Doživeo moždani udar i nikog se nije sećao osim drugova iz JNA! Pogledajte susret vojnika JNA, posle mnogo godina! (VIDEO)

Nakon moždanog udara, nisam mogao da pričam niti svoje ime da izgovorim, a jedino čega sam se setio su prijatelji iz armije, priča Novak Cvetinović

Bila je to 2018. Imao sam 52 godine. Doživeo sam težak moždani udar. Nisam mogao da ustanem iz kreveta. Nisam znao da pišem i govorim. Nisam mogao da izgovorim ni svoje ime. Mnogih detalja iz svog života nisam mogao da se setim. A onda su odjednom krenule da naviru slike iz vremena kada sam služio vojsku. Jasno sam se sećao svakog lika i imena iako je od tada u tom trenutku bilo prošlo 32 godina. Osetio sam tad da su to bili moji najlepši dani u životu. I poželeo sam da te ljude ponovo vidim. Da ih sve skupim po bivšim jugoslovenskim republikama…

Tu zastade Novak Cvetinović iz Beograda i izvadi iz fascikle stare fotografije na kojima su nasmejani mladići u uniformama Jugoslovenske narodne armije (JNA). Neki od njih bili su i na tenkovima. Na pozadini je pisalo kasarna “Kalnik” (u Križevcima kod Zagreba u Hrvatskoj).

– Evo, ovo su moji drugovi. Babović Mladen iz Beograda. Što je to bila duša od čoveka. Jedan među nama beše stariji – Fahrudin. Ozbiljna glava. E, njegovom držanju sam se divio. Ovaj pored je Josip Živković, beše vrcav i energičan. Zasmejavao nas je svojim pričama, toliko da, kad on priča, smeh se ori celom kasarnom – drhtavim glasom kroz blagi osmeh veli nam Cvetinović i dodaje: – A što nam je tek bio prvi izlazak u grad. A tek pijanstvo i prvo kašnjenje na jutarnju smotru. Desetar Vukomanović nas je razumeo, dok nam pukovnik Mitija Grgić održa bukvicu. Boga mi, bili smo i debelo kažnjeni. Iako, kako kaže, pamti stroga kažnjavanja, ipak služenje armije mu je ostalo urezano u srcu za ceo život.

Nisam mogao da živim u sećanju i svakoga dana gledam iste fotografije, kao da će progovoriti. Uzeo sam stvar u svoje ruke. Odlučio sam da okupim sve te ljude. Kako znam i umem. Krenuo sam u potragu za mojim drugarima. Nisam imao nijednu adresu, a kamoli kontakt – ushićeno priča Cvetinović i dodaje: – Ranije sam bio u kontaktu sa desetarom Vukomanovićem. Prvo sam njemu ispričao moju ideju. U čudu me je pogledao i stidljivo izvadio notes. Bio je jako star, korice su bile iskrzane. A u njemu su bile adrese svih vojnika našeg voda. Da, da, on je taj notes čuvao, evo, sada već 36 godina. A ja sam bio presrećan.

Cvetinović je, kako kaže, proveravao i odlazio sa ženom Ljiljom na sve adrese iz notesa, želeo je lično da ih pozove na ponovni susret. Kako kaže, bez supruge ne bi uspeo. Njegova potraga trajala je tri meseca. Uspeo je. Okupio je sve vojnike, s poručnikom Mitijom Grgićem na čelu. On se pojavio na skupu kao iznenađenje za sve prisutne. Susret je bio zakazan za subotu, 27. avgusta ove godine, u 13 sati.

– Nisam spavao celu noć od uzbuđenja, nisam mogao da dočekam da sve vidim na broju. Posle su mi rekli da ni oni oka nisu sklopili. Eto, toliko je jaka i iskrena naša veza bila – usplahireno i ponosno priča Cvetinović i dodaje:

– Od uzbuđenja, emocija i energije, vibrirala su stakla na restoranu. Desetar nas je postrojio, a mi smo mirno stajali baš kao nekada.

Svi su bili tu, osim pokojnog kolege Đorđa Obradovića, koji je salutirao sa neba. Njegov predstavnik među nama bio je njegov sin. Zamolili smo ga da donese njegove slike da ga vidimo. Da bar na neki način osetimo njegovo prisustvo.

Drhtavim glasom i kroz suze, Cvetinović kaže da su na okupljanju u restoranu pukovniku davali raport.

– Na vratima se pojavio poručnik Mitija Grgić, a sada pukovnik u penziji. Cela sala je zanemela. Obradovali su se. Rekli su da im je za prvi susret dovoljno iznenađenja i da će im srce pući.

– Dan je bio prepun smeha i pomalo suza od uzavrelih emocija. Svako je rekao po koju reč o sebi. O uspomeni na vojničke dane. I prijatelje iz JNA. Veselilo se do kasno u noć. Jedino što se nije promenilo je to da su svi ostali ljudi. Baš onakvi kakve ih pamtim. Dobri. Čestiti. Odmereni. Babović je najviše pričao o meni, svega se sećao. Živković nas je najviše zabavljao. Fahrudin je i dalje najozbiljniji. Iako je zapevao.

Pukovnik je govorio pametno i britko. Bio je najstroži, ali ponosno je rekao da mu je čast što je imao takve vojnike. A desetar, on je u svoj iskrzani notes dodao i brojeve telefona i popravio neku adresu – ponosno kaže Cvetinović i dodaje:

– I da, zakazali smo novo druženje.

VIDEO pogledajte klikom OVDE i spustite se na dno teksta.

Iva Ogarević, kurir.rs