Anegdota iz 1977.: “Meni, potporučniku, vrata auta otvorio kapetan bojnog broda! Svi mislili da imam vezu u armiji a istina je sasvim druga.”

Dana 20.06.1977 godine ja kao potporučnik došao sam u prekomandu u VP 1159 – Mornarički nastavni centar u Puli i u beloj uniformi pod opasačem javljam se u kasarnu ,,NH pbb Karlo Rojc,,.

Dežurni oficir me odvede kod personalca, obratite pažnju na ime, kapetana korvete Petra Kralja a ovaj me nakon 10-tak minuta najavi komandantu kapetanu bojnog broda Ljubomiru Pavkoviću. Primi mene komandant samo tako i počasti kaficom a posle toga reče mi da ga sačekam pored njegovog službenog automobila da me odbaci do moje nove jedinice i predstavi komandantu bataljona gde sam raspoređen. Samo što sam pronašao komandantov automobil PZ 125 kad i on stiže. Sede on napred na mesto suvozača a ja pozadi. Za nekih 10 minuta obresmo se na Muzilu. Kasarna ogromna a vojske ko pleve. Dođosmo pred zgradu 3.bataljona a tamo celi bataljon postrojen. Zaustavi vozač automobil i mi krenusmo da izađemo, svi ali ja ne mogu, zadnja vrata PZ-ejca pokvarena i ne mogu se iznutra otvoriti! Izađe komandant MNC-a / to je bila jedinica ranga samostalnog puka / i svi gledaju kako kapetan bojnog broda / pukovnik / otvara vrata da izađe iz automobila – potporučnik! Ljudi, svi su mislili da sam neki ,,guzonjin sin,, i da sam po teškoj vezi tu prekomandovan! Jedno vreme i komandant bataljona se ustručavao da mi bilo šta kaže!

Drug Vedo Šolak