ANALIZA Koje su razlike između ruskog MiG-29 i američkog F-16? Zašto Rusi više ne koriste MiG-29 iako je i danas moćan? (VIDEO)

Imajući u vidu da je kod nas malo pisano o stvarnim mogućnostima aviona MiG-29, a s obzirom da se radi o revolucionarnom oružnom sistemu, što potvrduju i brojni izveštaji zapadnih pilota koji su imali priliku da se s njim upoznaju na NATO-vežbama borbi u vazduhu, korisno bi bilo podsetiti na neke od tih izveštaja.

Sredinom 80-ih godina zapadne obaveštajne službe su nagoveštavale, da novi ruski lovac MiG-29 može da izvodi manevre koje nijedan lovački avion na zapadu nije sposoban da izvede, u šta su mnogi sumnjali odbacujući ovakve izveštaje kao preterivanja.

Kako se ispostavilo, MiG-29 je aerodinamički savršeniji od bilo kojeg zapadnog lovca i sposoban je za manevre za koje su aerodinamički stručnjaci smatrali da mlazni lovci nisu u stanju da ih izvedu već samo laki elisni akrobatski avioni.

Na zajedničkim američko-nemačkim vežbama MiG-29 smanjenih sposobnosti, koje je »Luftwaffe« imalo u naoružanju, redovno su pobeđivali najnovije Zapadne lovce F-16, F-15 i F-18. A razlog leži u neprevaziđenoj kombinaciji visokog odnosa potisak/masa, malog opterećenja krila, upravljivosti pri vrlo velikim napadnim uglovima leta i u elektronskoj opremi u vidu sistema za zahvat i praćenje cilja, u kojem su integrisani radar, laserski i IC-sistem sa nišanom na pilotskoj kacigi. Po prvi put je postignuta integracija svih ovih sistema i prezentacija podataka o cilju na osnovu više senzora. Kada se ovome doda i danas neprevaziđeno raketno naoružanje oličeno u raketama R-73 (NATO-oznaka AA-11 Archer), sa mogućnostima zahvata cilja pod izuzetno velikim bočnim uglovima od 60 i više stepeni i sa snažnim raketnim motorom, jasno je, zašto su se piloti-lovci zapadnih zemalja našli u vrlo neugodnoj situaciji. Naime sve donedavno, nijedan zapadni avion-lovac nije imao ovakve karakteristike, za koje se smatra da su ključne za ishod bliske borbe u vazduhu. Na Salonu aeronautike u Famborou 1988. godine MiG-29 je prvi put zapanjio aeronautičke stručnjake izvodeći, do tada za lovačke avione nezamisliv manevar zvono (Tail slide), a na aeromitingu u

Otavi 1990. godine MiG-29 je prikazao i manevar kobra, koji je pre toga izvodio samo lovac Su-27.

Početkom 90-ih godina komanda nemačkog »Luftwaffe« je ozbiljno razmišljala da odustane od novog evropskog lovca i da kupi veći broj MiG-29, ali su na kraju preovladali ekonomski razlozi, jer bi zapadna industrija ostala bez značajnog posla.

■ Časopis World Press Review iz jula 1999. godine navodi:

»Ujedinjeno nemačko vazduhoplovstvo razmišlja da odbaci uvodenje novog evropskog lovca u korist MiG-29, koji je danas verovatno najbolji lovački avion u svetu.«

■ Piloti »Luftwaffe« su često izvodili manevre kobra na aeromitinzima, na primer u holandskoj vojnoj bazi Gilze-Rijen 2002.godine.

■ Za časopis Flight Journal iz juna 1999. godine pilot Erik Hildcrbrandt izjavljuje:

»MiG-29 je leteo zajedno sa lovcima F-18 u nekoliko demonstracionih letova. Piloti su istovremeno uključivali forsaž i prelazili u penjanje. MiG-29 je vrlo lako nadmašivao Horneta u ubrzanju i penjanju. U stvari, performanse koje je pokazivao MiG-29 nisam video ni kod jednog drugog lovca. Njegove rakete R-73 koriste futuristički nišan na kacigi, koji tek treba da bude uveden u upotrebu kod zapadnih lovačkih aviona.”

■ »Na vežbama RED FLAG američki piloti su bili zapanjeni veličinom ugla, pod kojim raketa R-73 u kombinaciji sa nišanom na kacigi, može da zahvati cilj«

■ »Complete encyclopedia of world aircraft« 1997. godine navodi:

»Nemački MiG-29 su lošijih sposobnosti od ruskih MiG-29, jer im je potisak motora smanjen za 10%, a značajno jc smanjen i domet radara. I pored toga, nemački MiG-29 su se na vežbama pokazali više nego sposobni protiv holandskih F-16, obarajući ih sve bez gubitaka.« Ovde treba naglasiti, da su kod MiG-29 svi sistemi bili u funkciji i da su bili održavani na visokom nivou.

■ Izveštaj sa obuke u borbama u vazduhu u Vazduhoplovnoj bazi »Nellis« 30. januara 2000. godine:

»Piloti u bazi »Nellis« navode, da je MiG-29 izuzetno opasan protivnik, vrlo okretljiv, sa efikasnim raketnim naoružanjem i nišanom na pilotskoj kacigi. Ovo može da podseti Mornaricu na vrednost visokog stepena okretljivosti, u čemu novi F-18E nije na potrebnom nivou.«

■ Časopis Flug Revue iz decembra 2003. godine navodi:

»Septembra 2003. godine su se na Sardiniji održale zajedničke nemačko-izraelske vazdušne vežbe. Učestvovali su nemački lovački puk JG-73 Steinhoff opremljen ruskim lovcima MiG-29 i novi izraelski lovci F-15I. Oba lovca poseduju nišan na pilotskoj

kacigi. Izraelski F-15 su bili opremljeni radarom APG-70 i najnovijim raketama Python 4, ali su se MiG-29 pokazali bolji od izraelskih lovaca.«

■ Časopis Avionics Magazine 1/2002. godine navodi reći načelnika Štaba USAF-a, generala John Jumper:

»Na vežbama naši piloti u njihovim lovcima (MiG-29, Su-27) pobeđuju naše pilote u našim avionima u 100 % slučajeva.«

■ Časopis NG iz marta 2000. godine navodi:

»Brazilski vojni ataše, pukovnik Luis Frafesso je posle posete Rusiji, videći demonstracione letove MiG-29, izjavio: MiG-29 definitivno nadmašuje F-16 kojeg mi imamo u naoružanju.«

Nemački MiG-29 se na zajedničkim NATO-vežbama pokazao kao znatno bolji od bilo kojeg zapadnog lovca.

■ Pukovnik »Luftwaffe« Johann Koeck, najpre pilot F-4, a kasnije i komandir eskadrile naoružane avionima MiG-29, kaže:

»Treba imati na umu, da »Luftwaffe« poseduje prve verzije MiG-29 i to degradirane sa 10% manjim potiskom motora i sa slabijom elektronikom. Godine 1991. je donesena odluka, da se avioni MiG-29 integrišu u NATO-strukturu . Na vežbama borbi u vazduhu avion MiG-29 se pokazao bolji od F-15, F-16 i F-18, a to je zbog odličnog aerodinamičkog rešenja i nišana na pilotskoj kacigi, integrisanog sa IC-tragačem i laserskim tragačem. Čak i protiv najnovijeg F-16 Blok 50. MiG-29 se pokazao praktično nepobediv unutar daljine od 20 km, jer je na jednoj vežbi F-16 uspeo da pogodi MiG-29, ali tek nakon što je sam bio pogoden 18 puta. Na vežbama nismo primenjivali uobičajeni metod povlačenja pogođenog aviona. To u ovom slučaju ne bi imalo nikakvu trenažnu vrednost, jer smo ih pogađali suviše brzo i često.«

MiG-29 koristi napredna aerodinamička rešenja, npr. rep aviona koristi dejstvo 4 vrtloga sa krila i trupa, što omogućuje odličnu upravljivost pri ekstremnim napadnim uglovima leta. To je prvi mlazni lovac koji je izveo manevar zvono na aeromitinzima, a ubrzo posle toga i manevar kobru, i to sa 6 raketa ispod krila. Sistem za kontrolu leta ima ugrađen automatski korektor nagiba pri velikim napadnim uglovima, što nije posedovao nijedan zapadni lovac, do pojave F-22, a takođe su mu i motori RD-33 osposobljeni za rad pri ekstremnim uslovima leta.

■ Časopis Military Technology od decembra 1995. godine navodi:

»Taktička NATO-vežba TAM 95 je poslednja potvrda, ako je ona uopšte i potrebna, u nesumnjivu superiornost ruskog oružja V-V instaliranog na MiG-29.«

MiG-29 je sposoban za stacionarni zaokret od 23 °/s i penjanje od 330 m/s na nivou mora i obe vrednosti nadmašuju bilo koju verziju F-16, ili F-18.

Maksimalna ugaona brzina u stacio-narnom zaokretu na maloj visini je za:

MiG-29 – 23 °/s

F-16C – 21,5 °/s

F-18C – 20 °/s

Za vreme sajma aeronautike Farnborough 1988 vazduhoplovni stručnjaci su primetili, da pri brzini od 800 km/h na maloj visini MiG-29 radi ustaljeni zaokret radijusa od 350 metara, dok F-16 pri tim uslovima postiže radijus od oko 400 metara.

■ Američki mornarički pilot, kapetan William Span, iznosi svoje utiske o MiG-29 u novinama Washington Post od 19. juna 2000. godine:

»NA poletanju potisak je tako velik, da me podseća na poletanje katapultom sa nosača aviona. Avion je vrlo responzivan i lak za kontrolu. Uradio sam sa njim dva zastrašujuća manevra – zvono i kobru. Osećaj je neverovatan za pilota neupućenog u te egzotične manevre. Bio sam tako uzbuđen, da sam tražio da to uradim još jednom.«

Po ruskim podacima dometi radara za cilj radarskog odraza od 3 do 2 m , iznad horizonta su:

MiG-29A -> 60-70 km,

F-16C -> 50-60 km,

F-18C -> 60-65 km.

Ovo se slaže s izjavama nemačkih i indijskih pilota, da MiG-29 ima veći domet radara i od F-16 i od F-18. Laserski sistem na MiG-29 ne predstavlja samo daljinomer, kako se obično misli, nego i potpuno inovativan integrisani laserski skener, koji samostalno traži cilj i potom ga automatski i prati, što nijedan lovački avion na Zapadu ne poseduje, uključujući čak i novi F-22.

■ Michael Clarke, direktor Naučno-tehničkog odbora američkog vazduhoplovstva, u časopisu Bridge Nacionalne akademije za inženjering iz 2004. godine, kaže:

»Su-27 i MiG-29 imaju neobične karakteristike kontrole leta pri velikim napadnim uglovima, koje naši lovački avioni ne mogu da simuliraju.«

■ Časopis CODE ONE iz jula 1995. godine navodi izjavu kapetana McCoy, pilota 510. lovačke eskadrile iz baze »Aviano« u Italiji o utiscima sa vazdušnih vežbi protiv nemačkih MiG-29:

»Pri malim brzinama MiG-29 se ponaša slično kao F-18, ali ima veliku prednost u potisku motora, tako da su mu energetske karakteristike znatno veće. Njegovo raketno naoružanje, u kombinaciji sa nišanom na pilotskoj kacigi, pokazalo se kao veća pretnja, nego što smo mislili.«

Piloti vazduhoplovnih NATO-snaga izuzetno respektuju sposobnosti MiG-29 do te mere, da to često poprima i oblike straha. Što ilustruje i podatak, da su prilikom anglo-američke agresije na Irak 1991. godine sva obaranja protiv iračkih aviona postignuta raketama SPARROW sa većih daljina. To je prvi slučaj u istoriji ratova u vazduhu da agresori nisu smeli da upotrebljavaju rakete manjeg dometa, u konkretnom slučaju rakete Sidewinder. lmajući već iskustva u simulacijama borbi u vazduhu protiv nemačkih MiG-29, to i nije iznenađenje. Sličan slučaj se ponovio i u proleće 1999. godine prilikom NATO-agresije na Jugoslaviju, kada je šest jugoslovenskih MiG-29 oboreno raketama srednjeg dometa AIM-120 sa većih daljina, pri čemu je korišćena taktika »ispali i beži«. U oba ova slučaja branioci su bili u vrlo teškom položaju, jer su bili opkoljeni sa svih strana i izolovani, pri čemu su radare za osmatranje i navodenje mogli da koriste samo nekoliko sekundi pre isključenja da bi izbegli napade protivradarskih raketa.

Shodno rezultatima NATO-vežbi, njihovi piloti su avione MiG-29 gađali isključivo sa velikih daljina, pri čemu su NATO-lovci imali veliku prednost u avionima za osmatranje i navođenje tipa AWACS. A logistika i nedostatak rezervnih delova su posebna priča. Za NATO-pilote je takođe bila srećna okolnost, što irački i jugoslovenski MiG-29 nisu imali rakete R-77 sa autonomnim navodenjem za gadanje sa velikih daljina, koje su inače u upotrebi u naoružanju ruskog Ratnog vazduhoplovstva od 1994. godine.

■ Časopis Aviation Week and Space Technology od 16.oktobra 1995.

godine navodi:

Eugene Adams, predstavnik firmc McDonnell Douglas, kaže:

»Simulacije borbi u vazduhu su pokazale, da MiG-29 sa raketama R-73, u poređenju sa lovcem F-15C naoružanim raketama AIM-9M, može da zahvati cilj u 30 (trideset) puta većem prostoru nego F-15. Odnos obaranja je vrlo veliki u korist MiG-29. Takođe postoji zabrinutost u vezi sa protivradarskom verzijom rakete R-27 (AA-10), koja može da spreči američke pilote da upotrebljavaju radar. Raketa R-73 ima sposobnost vektorisanog potiska, koji omogućuje brzo obrtanje rakete do ekstremno velikih napadnih uglova i moze da pogodi cilj koji vrši manevar od 12 »g«. Raketa zbog vrlo snažnog motora, koji joj daje visoke energetske sposobnosti, čak može da izvede polukrug i napadne protivnički avion »iza leđa« sopstvenog aviona. Nišan ima masu od samo 300 grama, tako da omogućuje bezbednu upotrebu izbacivog sedišta. Prva verzija rakete R-73 je mogla da zahvati cilj na 60 stepeni od ose aviona, ulevo, udesno i nagore, a verzija R-73M, koja je u naoružanju od 1996. godine, u stanju je da zahvati cilj na izuzetnih 90 stepeni.«

Jedina prednost, koju F-16 ima u odnosu na MiG-29, jeste nešto veća brzina valjanja, ali ne u značajnoj meri. Brzina valjanja MiG-29 je negde između F-15 i F-16. U brzini propinjanja MiG-29, međutim, ima znatnu prednost, i do pojave F-22 u tome nije imao konkurenta među zapadnim lovcima.

Osim ruskih pilota, čuveni manevar kobru na međunarodnim aeromitinzima izvode i nemački i češki piloti. A ovaj manevar, oni neupućeni u problematiku, često odbacuju kao predstavu za publiku. Sa aerodinamičke tačke gledišta taj manevar je vrlo složen i, kako na Zapadu kažu, pripada aerodinamičkim »fenomenima«. U borbi pilot može da ga koristi prilikom izbegavanja protivničkog lovca, ili protivavionske rakete, bez bojazni da će pri tome doći do gubitka kontrole leta. Drugi slučaj je kada treba zahvatiti cilj pod velikim uglom. S obzirom da njegov nišan na pilotskoj kacigi može da zahvati cilj za samo 1. sekundu (potrebno je samo da pilot vidi cilj), izvođenjem tog manevra do nekih 90 stepeni napadnog ugla u kombinaciji sa 60 i više stepeni, do koliko cilj može da zahvati raketa R-73 i nišan na pilotskoj kacigi, dolazi se do zapanjujućih karakteristika. Na NATO-vežbama je ovo detaljno ispitano, zbog čega zapadni piloti kažu, da su stekli »pozitivan« strah od aviona MiG-29.

Pri ocenjivanju sposobnosti MiG-29, uobičajena greška, koja se često ponavlja bez dublje analize, jeste poređenje njegovog radarskog sistema sa početka 80-ih godina sa radarskim sistemom najnovije generacije njegovih potencijalnih protivnika, Što je u najmanju ruku besmisleno.

Slično je i sa raketnim naoružanjem srednjeg dometa. Raketu AIM-120 na lovcu F-16 treba upoređivati sa raketom R-77, kojima su naoružane novije verzije MiG-29, jer su slične generacije, pa će se uvideti, da MiG-29 ima značajnu prednost pri gađanju i sa srednjih daljina, i po dometu i po manevarskim osobinama raketnog naoružanja.

■ Američki pilot na avionu F-16, u knjizi »MiG-29, Janes at the controls« iz 1997. godine navodi:

»Mnogi su impresionirani sposobnošću MiG-29 da brzo usmerava naoružanje prema protivniku i to pod vrlo velikim napadnim uglovima. Još jedna razlika između F-16 i MiG-29 je, što F-16 ima čvrsto ograničenje po napadnom uglu (25 stepe-ni) i po normalnom opterećenju u zaokretu (9»g«). MiG-29 nema ovakvih ograničenja, pilot jačim povlačenjem palice može lako da pređe normalno ograničenje od 26 stepeni i da dostigne čak 90 stepeni, ili opterećenje od 10,5 »g«.

Ovo je u borbi u vazduhu veoma korisno i može da znači – život ili smrt, pri npr. izbegavanju protivničke rakete, ili pri nišanjenju i gađanju cilja pod velikim uglovima.

»Damet raketa R-27 (AA-1O Alamo ) je stvarno impresivan. Iskreno govoreći ako vas MiG-29 zahvati radarom, a nalazite se u dometu raketa R-27, u velikoj ste nevolji.«

Od 1992. godine u naoružanju je novija verzija MiG-29S (Fulcrum C), a od 1994. godine u upotrebu je uvedena vrlo okretljiva raketa R-77 velikog dometa s aktivnim radarskim vođenjem. Eksportne verzije ovog modela imaju oznaku MiG-29SE i MiG-29SD.

■ Interesantno je, da indijsko Ratno vazduhoplovstvo ima u naoružanju i MiG-29 i Miraž 2000H. Njihovi izvori tvrde, da radar N019E na MiG-29, u poređenju sa radarom RDM na Miražu, ima znatno veći domet, bolje razdvajanje ciljeva na malim visinama i da je precizniji. (ICAS, septembar 2003, Report)

Ovde treba naglasiti, da su oba ova radara iste generacije.

■ Časopis Military Technology od decembra 1994. godine navodi:

»Sistem za kontrolu vatre kod MiG-29 predstavlja prvi u svetu integrisani sistem, sposoban za dobijanje podataka o cilju i njihovu prezentaciju od strane više senzora (sensor fusion).«

■ Major Robert Wade, pilot CF-18 Hornet kanadskog Ratnog vazduhoplovstva, inače prvi pilot neke zapadne zemlje kome je dozvoljeno da leti na MiG-29, iznosi svoje utiske o ovom avionu u časopisu Aviation Week and Space Technology iz februara 1990. godine:

»MiG-29 je ekstremno pokretljiv i upravljiv avion, iako nema elektronski sistem komandi leta. Na maloj visini od oko 100 metara izveli smo ustaljeni zaokret od 9 »g« pri punom krugu od 360 stepeni i pri brzini od samo 800 km/h (0,65 Maha). Tokom manevra zvono avion je upravljiv čak i pri nultoj brzini. Opšti utisak je, da zapadni piloti treba da budu dovoljno pametni da gađaju MiG-29 samo sa velikih daljima, jer ako dođe do borbe IC-raketama V-V, ili topovima MiG-29 je definitivno velika pretnja.«

Ovde se, međutim, postavlja pitanje, šta ako MiG-29 nosi rakete velikog dometa R-77, sa autonomnim vođenjem?

■ Britanski probni pilot RAF-a, John Farley, u časopisu Flight International od oktobra 1990. godine, o svom iskustvu posle leta na avionu MiG-29, kaže:

»Ruski pojam za upravljivost bez ograničenja podrazumeva kontrolu aviona pri nultoj brzini i pri napadnim uglovima od 90 stepeni. Njihovi motori pouzdano rade i pri uslovima koje mnogi smatraju nemogućim. Izveli smo manevar zvono i dok je avion padao unazad uključili smo forsaž i prešli u izvlačenje. Prilikom izvlačenja avion smo zadržali na oko 45 stepeni napadnog ugla i tako ga držali 15 sekundi. Odgovor zbog čega MiG-29 leti tako dobro čini se da je u aerodinamičkom dizajnu, koji zadržava neutralnu stabilnost i pri vrlo velikim napadnim uglovima leta, i u inovativnom pogonskom sistemu. Ovaj avion ne zahteva veliku obučenost pilota, čak ni pri letenju do krajnjih aerodinamičkih granica.«

Potrebno je navesti, da su i Amerikanci najzad uspeli da izvedu manevar kobra sa novim lovcem F-22 i to odnedavno i čine to na raznim aeromitinzima. Međutim, tu se radi o gasno dinamičkom sistemu kontrole leta, jer avion poseduje vektorisani potisak motora. Sličan, nešto napredniji sistem, poseduje i ruski lovac Su-37 i on izvodi još neverovatnije manevre. npr. salto unazad. MiG-29 i Su-27 ostaju jedini lovački avioni koji te manevre izvode standardnim, aerodinamičkim sistemom za upravljanje, i to govori o njihovim izuzetnim aerodinamičkim osobinama.

Iz svega navedenog sasvim je jasno, da je modernizacija aviona MiG-29 novijim radarskim sistemom, IC-sistemom za osmatranje i praćenje većeg dometa i raketama R-77, više nego dobra investicija sa stanovišta cena-efikasnost. Pri tome bi se dobio odbrambeni sistem, koji bi se sa lakoćom mogao suprotstaviti bilo kojem protivniku.

Zašto su Rusi prizemljili svoje MiGove?

Raspadom Sovjetskog saveza, neke postsovjetske države su postale članice NATO saveza a to je rezultovalo i predaju dijela MiG-29 aviona NATO savezu, koji je detaljnim analizama proučio ruski MiG.

Izvor

VIDEO: