ANEGDOTA IZ JNA! ZTV jesen, ’87: Spašavanje vozila u planini Vremšici.

Na poslednjoj združeno-taktičkoj vežbi, pod nazivom “Jesen 87”, učestvovala je cela 14. ič. ZTV je održana na planini Vremšici iznad Cerknice i Cerkniškog jezera.

Po završetku ZTV uputili smo se u jedno selo kod Cerknice, gde je bilo okupljanje cele čete. U ranim večernjim satima, po kišovitom vremenu i gustoj magli počeli smo se spustati sa Vremšice. Vidljivost je bila svega nekoliko metara tako da smo promašili jedno skretanje u šumskim putevima. Nastavili smo jednim od njih, ali on je bio sve uži a još gore, sa njegove gornje strane nalazilo se puno izsečenih stabala. U jednom trenutku prvi desni točak je zaronio u mekanu ivicu puta ispod koje je bila provalija. Prednji kardan je ležao na putu. Trebalo je obezbediti izlazak vojnika iz kabine napred i nazad a da se vozilo TAM-5000 ne prevali na donju stranu i ode u provaliju. Smireno sa kontrolisanom panikom smo evakuisao sam vojnike iz vozila. To je bilo najvažnije, sačuvati živote. Onda je počela akcija za spašavanje vozila sa uredjajima. Ikopali smo kanal za prednji točak koji se nalazio na putu, kako bi sprečio da vozilo sklizne u provaliju. Ušao sam u vozilo, ubacio u rikverc, držeći otvorena vrata za iskakanje u slučaju potrebe, pokrenuo sam vozilo u nazad i uspelo mi je. Sreći nije bilo kraja. Vojnici su sklanjali drva sa gornje strane puta na donju tako da sam sa vozilom nastavio do prvog proširenje, gde smo se okrenuli i vratili se u bazu sa par sati kasnije nego što je predvidjeno. Major Svržnjak Željko me je pitao “šta je bilo” našta sam mu samo odgovorio “najvažnije je da smo došli živi i zdravi” Za ovaj neželjeni slučaj će saznati tek sada, kada bude čitao ovu anegdotu.