Služio sam JNA u Brčkom, V.P. 9840. Danas nema kasarne. Nema više hotela “Galeb”, danas je “Jelena”. U centru tri spomenika, za tri vojske…
Pre mnoooogo godina otišao sam u vojsku, u kasarnu u Brčkom … Vojna pošta 9840, ako se ne varam … Tada su polovinom septembra u JNA išli oni sa upisanim fakultetom …
Kasarna je bila smeštena u samom centru grada, ograđena niskom ogradom, koju je bilo lako preskočiti. Na tom mestu su danas zgrade javnih službi brčanskog distrikta …
Kao što će vam svaki vojnik za dan skidanja reći da mu je najsrećniji, tako će i za dan dolaska u vojsku kazati da mu je najgrozomorniji. Proteklo je mnogo vremena od tada, ali se, recimo, sećam da je bio lep, sunčan dan. Na autobuskoj stanici u Brčkom čekali su vojnici koji su oko rukava imali crvenu traku na kojoj je pisalo, koliko se sećam “Prijem regruta”. Pokazao sam im poziv i oni su me odmah proveli do kasarne …
Ono što je bilo naročito zanimljivo je da su nas zadužili uniformama tek uveče. Kako je gro novih vojnika pristigao do podneva, onako u civilkama su nas odveli na ručak. Dobro se sećam reakcije ostalih vojnika koji su takođe čekali sa nama u redu da uđu u restoran, njihovog dobacivanja, radoznalih, posprdnih i sažaljivih pogleda “džombi” (naravno, svi u uniformama bili su “džombe” za nekog ko je brojao 365). Pretpostavljam da smo im baš ulepšali dan. Jer i mi smo se tako osećali kasnije kada, recimo, dođe mlađa klasa. Sa svakom novom klasom znaš da si bliže odlasku kući …
Prošle godine sam poslom svratio u Brčko, nakon toliko godina, i odseo u hotelu “Jelena”, koji se za vreme mog služenja u JNA zvao “Galeb” i bio jedan od glavnih destinacija za “provod” prilikom izlazaka u grad …
Ako dozvolite, biću malo ličan, možda i patetičan. Proveo sam jedno po podne u Brčkom i ako treba da navedem šta se promenilo u gradu, reći ću da, eto, nema više kasarne, zatim da je tu kod mosta sada granični prelaz u Hrvatsku, da su u centru grada podignuti spomenici žrtvama najnovijeg rata na sve tri strane … Sa jedne strane, raduje što je na ulicama mnogo mladog sveta, što su puni kafići, što se sve koliko-toliko vratilo u neke normalne okvire. Ali, opet, sa druge strane, kad čovek pomisli šta se tu sve dešavalo pre koju deceniju, kad oseti u tim nekim detaljima međunacionalnu podeljenost, onda postavi ono već pomalo glupo, šablonsko, izanđalo pitanje: “Šta nam je sve to trebalo?”
Ovo je bilo retoričko pitanje, ne očekujem odgovori i ovaj forum nije mesto za to … Samo sam sebi dozvolio neka glasna razmišljanja …
Ako ima još nekog ko je služio JNA u Brčkom, bilo bi lepo da podeli ta svoja sećanja …
Pozdrav svima!
Stojan Gušter