DOBRO NAM DOŠLI SUSJEDI U R. HRVATSKU “Kako sam ja kao Srbin zamišljao Hrvatsku pre odlaska, a kako sam je doživeo kada sam došao tamo?”

Kada se rat završio, imao sam svega 3 godine. Naravno, propaganda je odradila svoje i ja sam Hrvatsku zamišljao kao državu da ako bih samo bio kod njihove granice,  rastrgali bi me kao gladni psi i bacili negde.

Osećam i odgovornost i potrebu da podelim s vama to iskustvo pre i posle odlaska u Hrvatsku jer sigurno je mnogo mladih Srba u zabludi kada je u pitanju Hrvatska, jednako tako mislim da je mnogo mladih Hrvata u zabludi kada je u pitanju Srbija.
Moj stric radi kao prevoznik. Vozi robu u okolne države za jednu ne baš poznatu firmu, tako da je redovno obilazio Bosnu, Hrvatsku, Makedoniju itd.
Jedne prilike reče stric onako u priči da vozi za par dana u Hrvatsku. U meni najednom nešto proradi, ne znam šta ali nešto me ponukalo da odem i ja s njim, i otišao sam (pre par godina).
Došli smo pred granicu, već se vijori šahovnica, meni su da izvinite “pune gaće bile”, jer ja sam takav strah neki od te šahovnice imao da se na kraju ispostavilo da nije trebalo. Ja sam još kao klinac mislio da kad se uđe u Hrvatsku, dakle ulaziš u neku tamu, gde okolo sve neki gromovi udaraju, da ljudi u crnom čekaju da se ja pojavim i da me na najbrutalnije načine ubiju. Ja sam bukvalno tako zamišljao Hrvatsku.

Podržite naš rad tako što ćete nas zapratiti na INSTAGRAMU klikom na link ispod, mnogo bi nam značilo i HVALA VAM OD SRCA:

https://www.instagram.com/official.bih.srb.hr.cg/

Kontao sam onda, kad već moj stric toliko puta ide tamo i vuče robu, što da ne odem i uverim se kakva je situacija, kad nije njemu ništa, šta bi onda meni moglo biti?
Da se vratim na priču, i ulazimo mi tako u Hrvatsku, predajem dokmenta, ma nema čoveče, ja sam znači sav prebledeo i pun straha, da mi je graničar rekao da izađem ili da me je nešto dodatno pitao, ja mislim da bih umro od straha. Gleda on moja dokumenta, vrati ih i samo nam reče “Dobrodošli nam došli susjedi u Republiku Hrvatsku”.
Nastavili smo dalje i došli do odredišta. Tamo sam i ja izašao da pomognem stricu da istovari što je trebalo. Istovarili smo, sad trebamo da se vratimo, kad onaj čovek što je bio tamo kao glavni, kaže nam da nipošto ne smemo da se vratimo a da se bar sat-dva vremena ne odmorimo uz piće i mezence jer nije to ni blizu bilo.
Sedeli smo, pričali, ljubaznost je zaista bila na nivou, jeo sam neku njihovu pršutu, atmosfera je zaista prošla u zezi i pozitivi.
Kada smo pošli nazad, lepo smo se pozdravili i poželeli su nam srećan put. Pitao sam usput strica šta on misli o Hrvatima, a on mi je rekao: “Pa vidi, i njih je dobrih i loših ko i kod nas. Sve je to ista slovenska krv, zna biti ekstra dobra a zna biti mnogo zajebana, sve zavisi kako se prema kome postaviš.”