JNA, ’86., Pula: “Evo kako sam, zbog znojavih nogu, dobio poštedu nošenja čizama od 4 dana”.

Bio sam u junskoj klasi 1986. godine u mornaričkoj kasarni “PBB Sergej Mašera” u Puli.

Foto: ilustracija

Imao sam jako znojenje nogu, posebno kad nosim čizme do koljena u ljetnim vrućinama. Koža između prstiju bila je toliko nagrižena da me ujutro boli kao od opeklina, sve dok ponovo ne omekša od znoja. Zato sam uveče prao čarape da bih ujutro obukao vlažne. Jednog jutra prijavio sam se na ljekarski pregled. Bilo nas je oko 30 u čekaonici. Odjednom je iz jedne ordinacije izašao mlađi vodnik koji je valjda imao neke veze s medicinom. Počeo je redom da jednog po jednog mornara pita “šta ti je?” Većina se žalila na probleme sa glavoboljom i želucem. Svi koji su prijavili takve tegobe dobili su istu dijagnozu: “gubi se napolje!” Kad sam to čuo, očekivao sam da kad prijavim da mi se znoje noge, dobijem isti tretman. Čudom, rekao mi je da sačekam. Nijesam dugo čekao jer nas je ostalo samo 10-12. Ušao sam, a “doktor” mi kaže: “skidaj se!” Kad sam skinuo čarape, a obukao ih vlažne noge potpuno plave, mislim da ih je doktor gledao pola minuta bez reči, a onda začuđeno pita “pereš li ti noge ikad?” Sigurno ništa slično nije prije video! Kad sam sve objasnio, dobio sam poštedu o nošenju čizama 4 dana.

Drug Milojko Đurković