Bio sam pripadnik 63. padobranske brigade JNA. Psihijatar mi na pregledu rekao “Nisi sasvim čist, kad želiš u padobranstvo”!

“Septembarska klasa 1987, 63. padobranska brigada VP6919/2, otišao sam u vojsku sa 92 kg, vratio se sa 70 kg.

Jeo sam kao stambena komisija, ali to ne vrijedi ako potrošiš više nego što pojedeš. Klopa je super, obuka ne može biti teža, disciplina kao na paradi. Otišao sam u vojsku kao dijete, a vratio se kao odrastao čovjek, formirana ličnost. Nije džaba priča da je vojska škola života, potpuno su bili u pravu. Jedna anegdota na regrutaciji: pošto su padobranci i ronioci 100% dobrovoljci, sistematski psihijatar mi je rekao “ne znam da li da te pustim, pošto želiš dobrovoljno u padobranstvo. Nisi sasvim čist“, ali sam bio neizmjerno ponosan kada sam poslao ovu sliku kući. Dan danas se ponosim ovim emblemom na beretki. Stvarno nas je bilo iz cijele juge i nije se gledalo ko je odakle i kom se Bogu moli. Bilo je bitno da si padobranac, vojnik. Zato, sada, pitanja za grupu. Sa koliko ste ponosa nosili uniformu? Ja sa punim srcem. Moj brat nije htio da izađe sa mnom dok sam bio na redovnom, ako ne obučem uniformu. Tada je imao 12 godina. Eto, koliki je ponos bio biti vojnik i imati nekog u vojsci.”

Drug Đorđe Nićivojević