1992. GOD: “Samo im recite poslao vas nastavnik Dragan.” Ovako je Srbin iz Velike Kladuše spasio mlade Bošnjake! (FOTO)

Juna, 1992. godine, ostao je događaj koji je duboko ostao u mom pamćenju.

1992. godina. Nesretni rat. Bosansko Grahovo. Ja u smb uniformi sa šlemom na glavi.

Prilaze mi dva golobrada mladića i pitaju kuda se ide za Veliku Kladušu. Pozovem ih na stranu i pitam znaju li gde se nalaze. Oni pojma nemaju. Kažu da pripadaju grupi vojnika nesrpske nacionalnosti koji su otpušteni iz JNA. Danima su putovali, čak negde i preplivali neku reku. Gladni do bola. Usput su videli autobus na kojem piše “Sarajevo – Grahovo”, i ušli su u njega. Pošto sam živeo deset godina u V. Kladuši, dobro poznajem taj teren. Tačnije, živeo sam u Grahovu kod V. Kladuše. Shvatim da su oni mislili da autobus ide u to Grahovo i tako su se našli u njemu. Pošto sam ja išao u Drvar, pozovem ih sa sobom. Pola puta smo pešačili, pa smo se vozili vojnim kamionom i stigli u moj stan. Znam da većina ljudi u tom području ne jede svinjetinu, ali su morali prekršiti pravila i halapljivo su pojeli grah sa slaninom. Usput su mi rekli da su iz sela Podzvizd kod V. Kladuše. Napunio sam im torbicu sa konzervama i hlebom i odvezao do Bosanskog Petrovca. Pokazao sam im kuda da idu ka Bihaću, preporučio sam im da se sklone kad vide auto i pozdravili smo se. Samo sam im rekao: “Recite tamo da vam je pomogao nastavnik Dragan, jer me tamo svi znaju.” Za dalje nisam imao goriva, jer je tada litra benzina koštala 13 maraka. Ne mogu oprostiti sebi što nisam zabeležio njihova imena, pa da ih danas potražim. Zato bih voleo i zamolio, ako iko nešto zna o ovom događaju, da me obavesti. Više od svega bih voleo da popijemo kavu. Eto, drugari moji, bilo je i ovakvih detalja u mom životu. Uvek sam se držao preporuka našeg najvećeg duhovnika, pokojnog patrijarha Pavla: u svakoj prilici, “budimo ljudi”…

Hvala.