VEČITO PITANJE! Zašto smo na novčanicama mešali Arifa Heralića i Aliju Sirotanovića? (FOTO)

Njihovi su dani bili udarni, a njihov san – hiljadu tona za jedan dan, poetski je zabilježilo “Zabranjeno pušenje” u pesmi “Srce, ruke i lopata”.

Arif Heralić i Alija Sirotanović.

Svejedno da li je reč o mnogo poznatijem Aliji Sirotanoviću ili Arifu Heraliću, njihove sudbine su bile isprepletene. I jedan i drugi su bili skromni i vredni, i kao takvi idealan motiv za građenje lika o heroju socijalizma. Završili su čak i na novčanicama, istim onim koje su retko nalazili u svojim novčanicima.
Atif je bio radnik železare u Zenici i imao jedanaestoro dece. Umro je 1971, u 49. godini, kao invalid rada (od 1961). U Zenicu se doselio iz Maglaja u kojem su mu ustaše ubile 50-ak članova porodice.
Njegov lik našao se 1955. na novčanici od 1.000 dinara, koja se 10 godina kasnije pretvorila u 10 dinara. U opticaju je bila do sredine 80-ih, a oni koji su imali čast da je koriste poznaju je pod nadimcima Som i Cener.

Za razliku od Alije, rudara rekordera iz rudnika Breza kod Vareša, Arif nije bio heroj rada, ali je osvajao svojim širokim osmehom, optimizmom, izgledom zadovoljnog radnika.
Simbol socijalističkog napretka i blagostanja živeo je u neimaštini što ga je odvelo u alkoholizam. Čak je pokušao da “naplati” svoj lik na novčanici, u želji da zaštiti “autorska prava”, o čemu je snimljen i dokumentarac “Devalvacija jednog osmeha”. Film je predstavljao kritiku društva, zbog čega je samo jednom emitovan, 9. januara 1968, na TV Zagreb. Urednik Filmskog programa je bio primoran da podnese ostavku.

Lik Alije Sirotanovića nije bio toliko poznat, ali su u narodu mnogo više kružile anegdote o njegovom životu. Navodno je od Tita tražio veću lopatu, kako bi mogao više da doprinese razvoju socijalističkog društva, mada je zaduživao pneumatsku bušilicu. Kada mu je, opet navodno, ponuđeno da bira koji automobil želi na poklon, izabrao je fiću…
Propagandna mašinerija je radila svoj posao, pa je malo poznato da je njegov rekord nekoliko dana kasnije te 1949. premašio kolega s posla Nikola Škobić (obojica su bili udarnici 12 puta).
Alijin lik se nakratko našao i na novčanici od 20.000 dinara. Bilo je to 1987, a ubrzo je postala “žrtva” monetarne reforme Ante Markovića.

Alija je svoj životni put okončao 1990, u 76. godini, neposredno pred smrt zemlje čiji je heroj bio i čiji je orden Junak socijalističkog rada nosio.

Dodajmo da je 1.010 tona za jedan dan iskopala brigada na čelu sa Abdurahmanom Babajićem, 10. septembra 1949.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *