Kažnjavanje u JNA! Kako su se sve kažnjavali nestašni vojnici i koliko je sve to bilo pravedno?
Kazna je, barem kod dobrih komandira, uvek bila poslednje sredstvo. Krajnja mera.
I poznato je, kao i nagrada, kazna ima dejstvo i na kažnjenog i na sve ostale. Nekome za nauk, a nekima samo kao opomena, kako će da prodju, ako ne budu pametniji. Zato je i saopštavanje kazne uvek javno.
I ne, nije svrha kazne da se ukaže na nepravilno ponašanje, ono je kodifikovano, već da se nepropisno ponašanje sankcioniše. Ostala, sporedna dejstva postoje i u civilnom sudstvu. Oni, koji nisu skloni kriminalu i drugim prekršajima, neće se time baviti iz straha od kazne i javne osude.
Kriminalca i huligana javna osuda ne brine. Samo kazna i kako od nje izmaći.
Po pravilu, stražom nikad nije moglo da se vojnika kažnjava. Ako neko mimo svoje volje ode na stražu moze da napravi veliki problem onome ko ga je poslao.
ANEGDOTA 1
Komandir voda mi je bio vodnik-pocetnik, dobar i pošten momak, posvećen poslu ali krut, slepo se držao propisa onako kako ih je on shvatao. Jednom sam kasnio na ručak, vod mi je već zamakao, a ja sam prečicom kroz travnjak pokušao da ih stignem… taman sam se dohvatio betonske staze kad je iza žbuna iskočio moj vodnik. “Aha, gazis travu! Nazad odakle si došao!”, rekao je.
Vraćam se ja nazad kroz park i smejem se, setio sam se priče o Eri koji je dva puta jahao Turčina preko ćuprije besplatno. Tako sam se ja osećao kada sam po naređenju starešine gazio kasarnski travnjak po drugi put.
ANEGDOTA 2
Ja sam bio pitomac vodnik međ vojskom i imali smo dežurnog baterije a igrom slučaja to je bio neki desetar.
U to vreme 89/90 imali smo na raspolaganju samo tri TV kanala – u ZG je to bio RTZ1, 2 i eksperimentalni treći kanal. Taj treći kanal Zagrebačke TV bio je mnogo dobar. Ili je puštao spotove sa MTV-ja ili je šibao non-stop filmove. Vratimo se mi sa večere u 18:30 i počnemo da gledamo neki dobar akcioni film. Ne trepće niko, čak i požarni sa hodnika ušao u učionicu da gleda film sa nama. Požarni je bio neki Enes iz Jajca (valjda sam mu potrefio ime) lud dečko, zajebant prve klase.
Nismo ni videli koliko je sati, kad nam u učionicu banu zastavnik Šegović Josip dežurni puka PVO , strah i trepet kasarne, bolid oblikovan po Pe Esu tadašnje JNA i SKJ.
Mi krenušmo da promenimo kanal a Šegović dreknu – neeee DIRAJ !!!
I sede on među nas i gleda film sa nama jedno deset minuta sve do EPP-a
Kad su krenule reklame on ustade i naredi da kad završi film dođe dežurni baterije, požarni kojeg je video da je među vojskom i kad vidi mene, tačno mu se oči zacaklile što će moći da kara i vodnika-stažu
Dođemo mi u dežuranu posle filma i kreće unakrsni seks – pita on mene da li ja znam šta sam uradio i koji sam prekršaj napravio čim sam dozvolio da se gleda film a ja starešina međ njima?
Da li sam upoznat da je Savezni sekretar za narodnu odbranu (jebem li ga ko je uopšte bio tada možda Nikola Ljubičić) propisao obavezno gledanje TV Dnevnika u 19:30 za ceo vojni kolektiv JNA ?
Da li sam svestan da sam time prekršio naređenje (i ja i dežurni baterije) te da će nas sutra čitati ispred stroja te da će mo biti kažnjeni i bla bla i bla bla….
Zatim kreće da kara požarca – ko mu je dozvolio da napusti hodnik, ko mu je dozvolio da sedi i da li zna da mu je oružje bilo neobezbeđeno…Ovaj ga kulira, podjebava ga, odgovara mu da se Savezni Sekretar zove Kemal Malovčić a mi u smeh. Na kraju nas izbacio sve iz dežurane i podelio papire da pišemo izjave.
Sutradan, ja se javim mom starijem vodniku pošto je komandir baterije kapetan taj dan bio slobodan. Ovaj mi kaže da se ne sekiram ništa i ko jebe zaću budaletinu, nema druga posla već da nekog jebe za TV Dnevnik.
I zaista, na jutarnjoj smotri dođe zaća i pravo na starijeg vodnika u dreku – te ova bagra ti je ovakva i onakva, to treba isterati iz vojske i slično…Starii vodnik Šabačkić Fikret mu samo klima glavom i kaže, zaćo ne brini, daj mi izjave, nosim ih kod komandanta, biće najstrože kažnjeni.
Ovaj ćim je okrenuo leđa jer je vidljivo bio zadovoljan, stariji vodnik zgužva izjave i baci ih u kantu.
Tako se završi priča o mom kažnjavanju zbog ne gledanja Dnevnika a što je po meni bilo zatupljivanje i onako ispranih mozgova.
PS – kako sam posle nekoliko godina saznao, zaća je pred sam početak sukoba u HR ostao privržen JNA te je poginuo od minobacačke mine koja je pala u krug kasarne ispaljene od strane ZNG. Stradao je od svojih saboraca koji su eto dezertirali na drugu stranu.