Došao sam iz JNA i dobio šamar od oca! “Kako si smio pomisliti da uperiš pušku u druga? Jesu te to učili u armiji?”
Bio sam vojnik JNA, pješadija, 1981. godine Bio sam mlad, neiskusan i dok sam služio vojni rok, bilo mi je zabavno da se fotografišem na razne načine.
Nisam razmišljao o posljedicama i o tome šta će neko drugi reći, pogotovu moj stari.
Napokon kraj vojnog roka! Došao sam kući sa odsluženja, svi su me srdačno dočekali.
Moj stari je inače bio strog čovjek. Uvijek i u starosti i u mladosti. S njim nije bilo neke šale i cile mile.
Vadim ja fotografije iz torbe i pokazujem kako sam se fotografisao s drugovima. Na jednoj fotografiji stojim s puškom uperenom u druga Predraga Slavkovića iz Srbije. Obojica smo nasmijani a on tobože podigao ruke kao znak predaje. Šega bolan, zajebancija, osamdeset prva godina.
Pogleda sliku moj stari, ustade i ošamari me najednom. Ja ono u bunilu ne znam šta je u pitanju, kad on poče:
“Šta je ovo, Feride? Jesu te ovome učili u armiji? Kakav je ovo način da upireš puškom u druga iz armije i još se slikaš? Jesi li ti normalan? I uz sve to, izgleda je puška uperena u momka koji je Srbin, da stvar još gora bude!”
Ja gledam starog, mislim se kakav sad Srbin, kakve veze ima bolan, zajebancija sve, mladi, ludi…
On je zapravo vidio da mi se Predrag potpisao na poleđini fotografije u znak sjećanja na drugarstvo iz armije.
Istog trenutka, podera stari sliku i reče da mi se slično više nikad nije desilo.
I tako vam ja popih šamar zbog obične fotografije a ni na kraj pameti mi nije bilo to što je Predrag iz Srbije i ja što sam iz Bosne, to mi je tad bilo nonsens. Mi smo to sve gledali kroz drugarstvo a ne kroz naciju, ali eto, svako to na svoj način tumači.