ČUVAJU SEĆANJE NA BRATSTVO I JEDINSTVO: Srbin, Hrvat, Makedonac i dva Slovenca najbolji drugari. Evo kako je prošao njihov susret. (FOTO)
SRĐAN ĐORĐEVIĆ, JOSIP ŠUGAR, SAŠKO VASILEVSKI, ALEŠ ERČULJ I PETER LESKOVER SLUŽILI SU JNA U STRUMICI 1986. NAKON RASPADA SFRJ I SVIH NEDAĆA OBNOVILI SU PRIJATELJSTVO
Gotovo sve što je vezano za ovu priču nestalo je. Država u kojoj su rođeni, vojska koja ih je zbližila, političari koji su doveli do krvavog raspada…
Ostala su njih petorica – Josip Šugar (Hrvat), Saško Vasilevski (Makedonac), Srđan Đorđević (Srbin), Aleš Erčulj i Peter Leskover (Slovenci), koji evo već petnaest godina odolevaju vremenu, predrasudama… A sve je krenulo od želje da se ne ugasi prijateljstvo koje je nastalo u makedonskom gradu Strumici, gde su 1986. godine služili vojni rok u tadašnjoj Jugoslovenskoj narodnoj armiji.
Uspomena na vojničke dane u strumici 1986. godine
– Posle slučajnog susreta na savetovanju pravnika na Kopaoniku 2004. godine, Saško i ja smo evocirali vojničke uspomene i napravili plan da nekako pronađemo ekipu i da se okupimo. Bilo je još sve u magli, ali tako je krenula naša priča o obnavljanju prijateljstva. Viđamo se redovno jednom godišnje počevši od 2005. Svake godine domaćin se menja – priča nam Srđan Đorđević, inicijator ponovnog okupljanja.
Prošle godine produženi vikend proveli su u Hrvatskoj, ove godine odlaze u Makedoniju. Svi su više nego uspešni u svojim profesijama i ostvareni porodični ljudi. Srđan je profesor na Pravnom fakultetu u Kragujevcu, Aleš privatni biznismen, Peter ima svoju proizvodnju, Saško je generalni direktor jedne uspešne makedonske firme, Josip ekonomista i turizmolog s primorja.
Naravno, najveće šale se zbijaju između Srbina i Hrvata. Ovaj prvi se nedavno naslađivao evropskom titulom u vaterpolu, a ovaj drugi je likovao zbog istorijskog uspeha na Svetskom prvenstvu u fudbalu u Rusiji. Dotaknu se tu i tamo politike, ali sve u šaljivom kontekstu, svesni da je njihovo prijateljstvo poodavno prevazišlo sve pošasti koje su nas poslednjih tridesetak godina zadesile.
– Nakon svega što se izdešavalo malo je bilo predrasuda kako će to biti prihvaćeno, kakve će biti reakcije. I onda shvatite na nekim običnim, da tako kažem prizemnim stvarima sav besmisao onoga što nam se nametalo. Da mi je neko pre 20 godina rekao da ću biti na Saboru u Guči, u najmanju ruku ne bih mu verovao – priča nam Josip.
Slovenac Aleš je svetski putnik. Obilazi kontinente, ali, kaže, uvek jedva čeka ove “vojničke” susrete.
– Tek tada shvatim svu lepotu našeg zajedničkog mentaliteta – dodaje Aleš, čiji se poslovni partner, austrijski multimilioner, jedne godine iz Guče vozio “jugom” do beogradskog aerodroma i bio oduševljen tom avanturom.
Uvek spremni za zabavu
– Mnogo je pozitivnih emocija među nama. Uvek smo raspoloženi za dobru zabavu. Prošle godine, na primer, u Dalmaciji smo organizovali takmičenje vina, jer je svako poneo iz svoje države najbolje vino. Moram da se pohvalim da je Makedonija pobedila – veselo objašnjava Saško i obećava da će ove godine biti dobar domaćin.
(kurir.rs)