B. FEHMIU JE ZAPISAO: “Kada su razbijane albanske poslastičarnice u BG, Z. Radmilović je išao od jedne do druge, pokazujući solidarnost”.

Bekim se sećao da je Zoran Radmilović, kada su po Beogradu počeli da razbijaju albanske poslastičarnice i lokale, svake noći išao od jedne do druge radnje pokazujući na taj način solidarnost sa onima koji su bili na meti, koji su bili ugroženi. 

,,Veče. Sedim u bifeu Ateljea 212. Ušao je kolega Zoran Radmilović, gladeći svoje guste brkove. Naslonio se na zid, šarmantno isturio stomak i počeo da ga gladi zadovoljno puštajući zvuke podrigivanja: ,,Oh, oh, oh. Zoro, daj mi jednu dobru kafu”.

Potom je tražio da mu donesu vode, da bi mu dobacili: „Šta je, Zorane?“ – pitali su ga. „Najeo si se baklava, pa si žedan?“ „Jesam, majku li vam nacionalističku!“ – odgovarao je Zoran Radmilović.

Te večeri saznajem da je Zoran Radmilović, u znak protesta, svakog dana i večeri, posećivao porazbijane poslastičarnice u Beogradu čiji su vlasnici bili Albanci. Nije bio ješan, ali bi popio neku bozu ili kafu i ohrabrivao ih. Zoran Radmilović je bio Čovek.”, zapisao je Bekim.

Zoran (1933.-1985.) nas je ovim delom zadužio da budemo ljudi, da se solidarišemo s ugroženima i da budemo na strani pravde i onih koji su u datom trenutku nejaki.

Iz knjige Bekima Fehmiua, “Blistavo i strašno”.

Leave a Reply

Your email address will not be published.